Pismo 21 (pitanje)

10 Dhu’l-Hixhe 1329

 

 

Ispoljavanje sumnje u autentičnost ovog teksta

 

Zaista vaši oponenti ne uvažavaju sened ovog hadisa. Oštrim ga tonom odbacuju. A dovoljno vam je to što ga ne bilježe dva šejha, kao ni drugi autori Sahiha mimo njih dvojice. Sumnjam da je hadis prenijet putem pouzdanih prenosilaca iz redova ehli suneta. Niti nalazim da ga vi tretirate ispravnim ukoliko je prenesen tim putem. Selam.

- S –

 

 


 

 

Pismo 22 (odgovor)

Dhu’l-Hixhe 1329

 

 

1.     Potvrda ovog teksta

2.     Zašto ga (šejhovi) izbjegavaju?

3.     Ko ih je upoznao to ga ne začuđuje.

 

1.   Kada ne bih prihvatao ispravnost ovog hadisa prenesenog putem Ehli suneta ne bih ga ni navodio. Ipak su Ibn Džerir i Imam Ebu Džafer El-Iskafi, naveli da je njegova ispravnost neosporna.

(Pogledaj 6045. hadis u Kenzu-l-ummaluna str. 395 u šestom dijelu. Tu ćeš također naći da Ibn Džerir ukazuje da je hadis sahih. A Ebu Džafer El-Iskafi, on daje čvrsto uvjeren sud o njegovoj ispravnosti  u knjizi En-Nakdu el-usmanijje. Pogledaj šta se nalazi na 263. stranici trećeg dijela Šarhu Nehdžil belagati li Hadid, egipatsko izdanje.)

I više istaknutih istraživača ocjenjuje da je sahih, a dovoljno da bude sahih je činjenica da je bilježen putem dokazanih autoriteta, na koje se bez ikakvog oklijevanja pozivaju autori Sahiha. Na 111. stranici prvog dijela Ahmedovog Musneda, naći ćeš da je ovaj hadis prenijet od Esveda Ibn 'Amira, (Na njega se pozivaju Buharija i Muslim u svojim Sahihima. On je slušao (hadise) od Šu'beta kod njih dvojice, a Abdulaziza Ibn Ebi Selemeta je slušao kod Buharija. Kod Muslima je slušao Zuhejra ibn Mu'aviju i Hamad Ibn Selemeta. Od njega u Buhariji prenosi Muhammed Ibn Hatim Ibn Bezi', a u Muslimu od njega prenosi Harun Ibn Abdullah. ) 

od Šerika, (Na njega se pozivao Muslim u Sahihu, kako smo već objasnili u Odgovoru 8. ) 

od E'amaša, ( Na njega se pozivaju Buharija i Muslim u svojim Sahihima, kako smo objasnili govoreći o njemu u Odgovoru 8) 

od Minhala, ( Na njega se poziva Buharija, i to smo objasnili u Odgovoru 8.) 

od Ibada Ibn Abdullaha El-Esedija, (To je Ibbad Ibn Abdullah Ibn Zubejr Ibn Avam El-Kureši El-Esedi. Na njega se pozivaju Buharija i Muslim u svojim Sahihima. Slušao je Esmu i Aišu kćerku Ebu Bekrovu. U oba Sahiha od njega prenose Ibn Ebi Melike, Muhammed ibn Džafer Ibn Zubejr i Hišam Ibn Urve. ) 

od Ali, a.s., kao merfu' predaja, i svaki pojedinačni lanac ovog seneda je dokaz kod oponenata i sve su to, bez pogovora, prenosioci u Sahihima. O njima Kajserani govori u knjizi El-Džam'u bejne ridžali es-sahihajni, tako da se neizbježno mora kazati kako je ovaj hadis sahih, jer u njemu postoje brojni putevi koji se međusobno potvrđuju.

 

2.   A to što ga ne bilježe dva šejha i njima slični, jeste činjenica da je u suprotnosti sa njihovim stavom o hilafetu. Ovo je glavni razlog njihovog izbjegavanja velikog broja sahih hadisa. Jer su se plašili da postanu oružje u rukama šiija, pa su ih svjesno krili, i zbilja veliki broj sunijskih šejhova – da im Allah oprosti – postupali su na taj način da sakrivaju sve poput toga. Bili su poznati po tome da prikrivaju hadise, što o njima prenosi Hafiz Ibn Hadžer u Fethu-l-bariju. Buharija upravo u ovom smislu pri kraju knjige o znanju (nauci), u prvom dijelu svoga Sahiha, otvara poglavlje: O onom ko u znanju daje prednost jednim ljudima nad drugim.

 

3.   Ko je upoznao Buharijin odnos prema Aliju, a.s., i ostalim članovima Ehli bejta, i uvidi da se njegovo pero plaši hadisa koji govore o njihovim krasotama, a kalem mu presuši kada treba pisati o njihovim karakteristikama. Ne čudi ga njegovo izbjegavanja ovog i sličnih hadisa. Ve la havle ve la kuvvete illa billahi el-alijji el-azim. Selam

 

- Š -