Pismo 15 (pitanje)

25. Zu-l-Ka'de, 1329. godine po H.

 

 

1.     Blještavilo istine

2.     Zamolba da se opširnije kaže o šiijskim prenosiocima u sunijskim predajama

 

1.   Tvoje posljednje pismo je veoma čvste strukture, jasnog izraza, ugodnih odredišta, velike koristi, lahko shvatljivo, velikog opsega, dalekosežno. Pristupio sam mu s velikom pažnjom, i svidjelo mi se. Iz njegovog sadržaja zablještala je ispravnost tvoga mišljenja i postali su mi jasni znakovi tvojeg trijumfa.

 

2.   Međutim, samo si površno spomenuo da sunije koriste šiijske prenosioce hadisa, nisi išao dublje u temu. Bilo je umjesno spomenuti te ljude po imenu, i citirati sunije da potvrđuju činjenicu da je riječ o šiiji i da ga koriste u svojim lancima. Da li možeš to sada učiniti, pa da na taj način znaci istine postanu jasni, i da zablistaju zrake uvjerenosti.

Selamun alejkum

- S -

 

 


 

 

Pismo 16 (odgovor)

 2. Zu-l-hidže, 1329. godine po H.

 

 

Stotinu šiijskih prenosilaca u sunijskim hadiskim knjigama

 

Učinit ću to na način kako si tražio. Zadovoljit ću se navođenjem onih ljudi kojima su se često upućivali i obraćali svoju pozornost. Pod uvjetom da ne ulazim duboko u pretragu, jer ovaj rukopis nema toliki opseg, zato ću ti ponuditi njihova imena, imena roditelja i ordinirat ću ih po alfabetu.

Tema iziskuje da odgovor bude dugačak, međutim, to neće opteretiti ljude od ilma, zbog toga što to podrazumjeva velike koristi, jer ove informacije nedostaju preciznom i temeljitom diskusantu. Međutim, ljudi koji se ovom temom ne bave s naučnim žarom, čim osjete dosadu, nek se zadovolje s nekoliko imena, a ostalim imenima neka priđu analogno prethodnim, te nek pređu na sljedeće pitanje i odgovor. Iz bojazni da tekst bude previše dugačak i zamoran, odustao sam od iscprne indeksacije spomenutih penosilaca.

 

Elif

1.   Aban Ibn Taglib Ibn Rubbah El-Kari El-Kufi. Zehebi ga u svom Mizanu opisuje: “Aban Ibn Taglib, stanovnik Kufe, čvrsti šiija, međutim veoma iskren, pa nama njegova iskrenost, a njemu njegova novotarija.” Isto tako pouzdanim ga prihvataju Ahmed Ibn Hanbel, Ibn Mu'in i Ebu Hatim. Spominje ga i Ibn Adi, rekavši da je ekstremni šiija, a Sa'd je rekao da je bio očito skrenuo s puta pa do kraja onoga što od njih o njemu prenosi Zehebi, ubrojavši ga u one koga su Muslim i autori četiriju Sahiha (Ebu Davud, Tirmizi, Nesai i Ibn Madže) uvrstili u prenosioce hadisa, s tim da njihove inicijale piše pored njegovog imena. Njegove hadise ćeš naći u Muslimovom Sahihu i četiri druga Sunena, od El-Hakema i El-E'amaša, Fudejla Ibn Amra, od kojeg u Muslimu prenose Sufjan Ibn Ajine, Šu'be i Idris El-Evdi. Umro je, Allah mu se smilovao, 141. godine po H.

 

2.   Ibrahim Ibn Jezid – Ibn Amr Ibn El-Esved Ibn Amr En-Naĥe'i El-Kufi El-Fakih. Majka mu je Melika kći Jezida Ibn Kajsa En-Naĥeija, sestra El-Esveda i Ibrahima i Abdurahmana Beni Jezida Ibn Kajsa. Svi su bili poput dvojice im amidža, Alkabe i Ebija dva sina Ebu Kajsa bili su pouzdani kod muslimana, lanci u kojima se oni nalaze su ispravni, na njih su se i pored toga što su bili šiije, pozivali autori šest Sahiha kao i drugi pored njih.

Ibrahim Ibn Jezid autor El-U'nvana, Ibn Kutejbe ga u svom El-Me'arifu (na 206. stranici, govoreći o šiijskim prenosiocima) ubraja u šiijske prenosioce; dajući ocjenu za takve predaje da su prihvaćene. Hadise koje on prenosi naći ćeš i u Sahihu-l-Buhariju, i Muslimu, od amidže Alkame Ibn Kajsa; kao i od Hammam Ibn El-Harisa; Ebu Ubejdeta in Abdullaha Ibn Mes'uda; i od Ubejdeta, te El-Esved Ibn Jezida – a on mu je tetak – ima i hadis u Sahihu-l-Muslimu od tetka Abdurahmana Ibn Jezida, i od Sehm Ibn Mundžaba, i Ebi Muamera, i Abid Ibn Nadleta i Abbasa. Od njega u oba Sahiha prenose Mensur, El-E'amaš, Zubejd, El-Hikem i Ibn A'wn. U Sahihu-l-Muslimu od njega prenose Fudejl Ibn Amr, Mugire, Zijad Ibn Kelib, Vasil, El-Hasan Ibn Ubejdullah, Hamad Ibn Ebi Sulejman i Semak.

Ibrahim je rođen 50. godine po H. a umro je, Allah mu se smilovao, 95. ili 96. godine po H., četiri mjeseca nakon smrti Hadžadža.

 

3.    Ahmed Ibn El-Mufadal Ibn El-Kufi El-Hafri. Prenosili su od njega Ebu Zer'a i Ebu Hatim, i pozivali se na njega a znali su njegov položaj među šiijama, o čemu je očito govorio i Ebu Hatim, kada kaže – kako stoji u opisu Ahmeda u El-Mizanu: Ahmed Ibn El-Mufadal bijaše jedan od istaknutih šiija, veoma iskren. Spomenuo ga je i Zehebi u svome El-Mizanu, dodajući mu pored imena inicijale Ebu Davuda i Nesaija aludirajući na to da ga oni prihvataju za autoritet. Njegove predaju u Sahihu Ebu Davuda i Nesaija pronaći ćeš od Sevrija i direktno od Esbat Ibn Nasra, Israila.

4.    Ismail Ibn Eban El-Ezdi El-Kufi El-Verāk. Zehebi u svome El-Mizanu spominje ono što nam govori o tome da ga za autoritet prihvataju Buhari i Tirmizi u svojim Sahihima. Također govori da od njega uzimaju i Jahja i Ahmed. Buhari je rekao da je veoma iskrena osoba. Drugi su rekli da je šiija. Umro je, Allah mu se smilovao, 286. godine po H. Međutim, Kajserani navodi da je umro 216 godine po H. Buhari na mnogo mjesta u svome Sahihu od njega prenosi bez posrednika, o čemu Kajserani i drugi govore.

 

5.    Ismail Ibn Halife El-Melai El-Kufi. Njegov nadimak je Ebu Israil po kojem je i poznat. Zehebi ga spominje u poglavlju (الکنی) u svome El-Mizanu rekavši: “Bio je ekstremni šiija, od onih koji tekfire Osmana, prenijevši od njega o tome mnogo stvari koje nema potrebe da prenosimo. I pored toga od njega prenosi Tirmizi u svome Sahihu, kao i drugi autori Sunena. Ebu Hatim njegove hadise smatra hasen, tojest dobrim hadisima. Ebu Zur'e kaže: “Veoma iskren čovjek, u svome mišljenju je ekstreman.” Ahmed je rekao: “Njegovi se hadisi zapisuju.” Ibn Mu'in je jednom kazao: “On je pouzdan.” Filas je rekao: “Ne laže.” Njegove hadise ćeš naći u Sahihu Tirmizi kao i drugim koje prenosi od Hikam Ibn Utejbe i Atije Avfija. Od njega su prenosili predaje Ismail Ibn Amr El-Bedželi kao i drugi alimi tog nivoa. Ibn Kutejbe ga u svojoj knjizi El-Me'arif ubraja u šiijske prenosioce hadisa.

 

6.    Ismail Ibn Zekerija El-Esedi El-Halekani El-Kufi. Zehebi ga je opisao u svome El-Mizanu, pa je rekao da je on veoma iskrena osoba, da je šiija, i ubrojao ga je u one koje su autori Sahiha prihvatili kao autoritete, stavljajući pored njega njihove inicijale kao znak da su se u tome slagali. Njegove hadise u Buhariji naći ćeš od Muhamed Ibn Suka, Ubejdullaha Ibn Omera. U Muslimu od Suhejla, Malik Ibn Mugavela i više njih. Njegovi hadisi od Asima El Ahvala nalaze se u oba Sahiha. Od njega su prenosili Muhamed Ibn Sabah i Ebu Rebi' (u Buhariji i Muslimu). A Muhammed Ibn Bekkar u Muslimu. Umro je, Allah mu se smilovao, 174. godine po H. u Bagdadu. Svi su znali da je bio šiija. Čak su mu pripisali riječi kako je onaj koji je svog roba dozvao sa brda Tur bio Ali Ibn Ebi Talib, i da je on prvi i posljednji, vanjski i unutarnji. Međutim, ovo su laži širitelja lažnih vijesti, o čovjeku koji je bio Alijev šiija, kojem je davao prednost nad ostalim ljudima. Zehebi u El-Mizanunavodeći ove insinuacije kaže: “Nije tačno da su ovo Halekanijeve riječi, ovo su riječi bezbožnika.”

 

7.    Ismail Ibn I'bad Ibn El-Abas Et-Talikani Ebu El-Kasim. Poznat je kao Es-Sahab Ibn Ibad. Zehebi ga spominje u svome Mizanu,[1] stavljajući pored njegovog imena inicijale DT, usljed toga što su ga za autoritet uzeli Ebu Davud i Tirmizi u svojim Sahihima. Zatim ga opisuje kao izvanredno obrazovanog šiiju. A ja kažem da je njegov šiizam ono u što niko ne sumnja i usljed toga, on i njegovo otac postižu visok ugled u vlasti dinastije Buja. On je od prvih ministara koji je nazvan imenom Sahib, (prijatelj, drug) jer je postao prijatelj Muejjid Ed-Devleta Ibn Buje još od djetinjstva, zato ga je i nazvao imenom Es-Sahib. Ovaj nadimak mu je ostao te je po njemu postao poznat. Da bi kasnije bio uvriježen za svakog ko je nakon njega stigao na položaj ministra. Bio je prvi ministar Muejjidu Ed-Devleta Ebu Mensura Ibn Rukna u državi Ibn Buja. Kada je Muejjid Ed-Devlet umro, u Džordžanu 373. godine po H. u mjesecu ša'banu, na vlast je došao njegov brat Ebu El-Hasan Ali, poznat kao Fahru-d-devlet, ostavio ga je na položaju ministra, te je i kod njega bio poštovan i veoma uticajan. Kao što mu je i otac Ibad Ibn Abas bio poštovani i uticajan ministar kod njegovog oca Ruknu-d-Devleta. Kada je Sahib, Allah mu se smilovao, umro – uoči petka 24. safera, 387. godine po H. u 59. godini) kapije grada Reja su zatvorene. Narod se okupio očekujući njegovu dženazu. Fahru-d-devle, ministri, vojni velikodostojnici su prisustvovali dženazi, obukavši za to posebnu odjeću. Kada je dženaza izišla na gradske kapije, ljudi su počeli plakati, i u znak poštovanja prema njemu poljubili su zemlju. Fahru-d-devle poput ostalog naroda je na dženazi išao pješice. Nekoliko dana je prisustvovao skupovima žalosti, pjesnici su izricali žalopojke, ulema je izgovarala pohvale, i ko god je došao nakon njega, hvalio ga je. Ebu Bekr Ĥarazmi kaže da je Sahib Ibn Ibad odrastao u okrilju ministarskog položaja, tu je i prohodao, odatle je i mlijeko pio, naslijedivši to od svojih očeva. Kao što je Ebu Seid Rustemi ispjevao o njemu:

 

 

Naslijedio je veliki vezirluk od velikog

povezani su karika po karika

Ibadov vezirluk raste od Abbasa

a Ismailov od Ibada.

 

Es-Se'alebi opisujući Sahiba kaže: “Ne mogu naći zadovoljavajućeg izraza kojim bih opisao uzvišeno stanje u znanju i književnosti, i prestiž koji ima u velikodušnosti i plemenitosti, u njegovoj unikatnosti vrhunaravnih dobrota, i objedinjenju različitih zasluga. Jer ambicija mog govora uviđa se malehnom već pri postizanju najnižih razina vrlina i veličina, i krajnji domet moga opisa nedostojan je njegovih najmanjih vrlina i kvaliteta. Zaostajući pri objašnjenju njegovih dobrota i karakteristika. Sahib je autor dragocjenih djela, između ostalog El-Muhit, je djelo o jeziku u sedam svezaka, kojeg je uredio po abecedi. Posjedovao je biblioteku kojoj nije bilo ravne. Nuh Ibn Mensur, jedan od samanskih kraljeva mu je poslao pismo, nudeći mu upravljanje ministarskim kabinetom i poslovima njegovog kraljevstva. On mu se ispričao rekavši da mu je samo za preseljenje biblioteke potrebno 400 deva, a koliko je tek trebalo za ostalo. Ovoliko vijesti o njemu je dovoljno.

 

8.    Ismail Ibn Abdurahman Ibn Ebi Kerime El-Kufi, poznatiji je kao Es-Sadi. Poznati je mufesir. Opisujući ga Zehebi u El-Mizanu kaže da je osumnjičen za šiizam, zatim prenosi od Husejna Ibn Vakida El-Meruzija da ga je čuo kako govori ružno o Ebu Bekru i Omeru. Ali i pored toga od njega su učili Ebu Bekr Ibn Ajjaš i grupa ljudi te klase. Muslim i autori šest Sahiha se pozivaju na njega. Ahmed ga smatra pouzdanim. Ibn Adi je rekao da je veoma iskren. Jahja El-Katan je rekao da je uredu. Jahja Ibn Sei'd je rekao da nije čuo nikog da spominje Es-Sedija osim po dobru, i niko ga nije odbacio. Ibrahim Naĥei se susreo sa Sedijem a on je tumačio Kur'an, pa je Ibrahim rekao za njega da tumači Kur'an po šiijskom. Ukoliko se obratiš da pogledaš stanje Sedija u Mizanu-l-i'tidalu naći ćeš ovo što sam ukratko opisao. Njegove hadise u Muslimovom Sahihu naći ćeš od Enes Ibn Malika, Sa'd Ibn Ubejde i Jahjaa Ibn Ibada. Od njega kod Muslima i autora četiri Sahiha, prenose Ebu Avane, Es-Sevri, El-Hasan Ibn Salih, Zaide i Israil. On je šejh tih velikana. Umro je, Allah mu se smilovao, 127. godine po H.

 

9.    Ismail Ibn Musa El-Fazari El-Kufi. Ibn Adi kaže, kako to stoji u Zehebijevom El-Mizanu: “Kritikovali su njegov ekstremni šiizam.” Abdan kaže, također kako stoji u Mizanu da su Hinad i Ibn Ebi Šejbe prigovarali što idemo kod njega govoreći šta činiti kod tog griješnika, koji vrijeđa prethodnike. I pored toga Ibn Huzejme, Ebu Arube i drugi iz tog kruga, kojima je on bio šejh, su učili od njega. Poput Ebu Davuda i Tirmizija koji u svojim Sahihima i prenose i pozivaju se na njeg. Spominje ga i Ebu Hatim kazavši da je veoma iskrena osoba. A Nesai je kazao da je on uredu. Sve ovo se može naći u njegovoj biografiji u Zehebijevom Mizanu. Njegove hadise kod Tirmizija i Ebu Davuda naći ćeš od Malika, Šerika i Amr Ibn Šakira, Enesovog prijatelja. Umro je, Allah mu se smilovao, 245. godine po H. On je Sedijev sestrić. Neki ovo poriču, a Allah najbolje zna.

 

Ta (ت)

 

10.    Telid Ibn Sulejman El-Kufi El-E'aradž. Spominje ga Ibn Mu'in rekavši da je vrijeđao Osmana, pa ga je čuo neki od Osmanovih pobornika, potegao ga je kamenom i polomio mu nogu. Ebu Davud ga je spomenuo pa je rekao da je rafidija koji vrijeđa Ebu Bekra i Omera. I pored svega Ahmed i Ibn Namir uče od njega i pozivaju se na njega, znajući da je šiija. Ahmed je rekao Telid je šiija, i vidim da je čovjek uredu. Zehebi ga je spomenuo u Mizanu i od uleme je prenio riječi o njemu koje smo već kazali, stavljajući pored njega inicijale Tirmizija, ukazujući da je on od prenosilaca njegovog učitelja. Njegove ćeš hadise u Sahih Tirmiziji naći od Ata'a Ibn Es-Saiba i Abdulmelika Ibn Umejra.

 

Sa (ث)

 

11.    ­Sabit Ibn Dinar. Poznat je kao Ebu Hamza Es-Sumali. Ima sjajan položaj među šiijama. O njemu Zehebi govori u Mizanu prenoseći da je u njegovom prisustvu spomenut Osman, pa on reče, omalovažavjući ga: “Ko je Osman?!” Isto tako prenosi da je Sulejmani ubrajao Ebu Hamzu u rafidije. Zehebi pored njegovog imena dodaje inicijal Tirmizija ukazujući na to da on spada u lance njegovih prenosilaca. Od njega su učili Veki' i Ebu Neim pozivajući se na njegov autoritet. U Sahihu od Tirmizija njegove hadise ćeš naći od Enesa, Ša'bija, kao i druge iz te klase. Umro je, Allah mu se smilovao, 150. godine po H.

 

12.    Suvejr Ibn Ebi Fakhite, Ebu-l-Džehm El-Kufi. (Oslobođeni) rob Ummu Hane, kćerke Ebu Talibove. Zehebi govoreći o njemu u Mizanu prenosi od Junusa Ibn Ebi Ishaka da je bio rafidija. Ali i pored toga od njega uče Sufjan i Šu'be. Tirmizi od njega prenosi preko Ibn Omera i Zejd Ibn Erkama. U vrijeme Imama Bakira, a.s., je bio vezan za njegov vilajet (zaštitništvo) i po tome je bio poznat. U vezi s tim ima anegdote sa Amr Ibn Zerr El-Kadijem, Ibn Kajsom El-Muasirom i Es-Salet Ibn Bahramom, koje svjedoče o tome.

 

Džim (ج)

 

13.    Džabir Ibn Jezid Ibn El-Haris El-Džu'fi El-Kufi. Govori o njemu Zehebi u Mizanu, spominjući da je jedan od šiijskih alima. Prenoseći od Sufjana da je čuo Džabira kako govori: “Znanje koje je imao Vjerovjesnik, s.a.v.a., prešlo je na Alija, a.s., zatim na Hasana, i tako redom sve do Sadika, a.s.” On je živio u njegovom vremenu. Muslim na početku svog Sahiha prenosi od Džeraha, kako kaže da je čuo Džabira: “Kod mene ima 70 000 hadisa od Ebu Džafera (Imama Bakira, a.s.) svi su od Vjerovjesnika, s.a.v.a.” Isto tako prenosi od Zuhejra da je čuo kako Džabir kaže: “Kod mene ima 50 000 hadisa, nijedan od njih nisam nikome rekao.” Zatim nam je jednog dana citirao jedan hadis pa reče: “Ovaj je od onih 50 000.” Kada bi prenosio od Imama Bakira, a.s., - kako to stoji u Zehebijevom Mizanu – govorio bi: “Rekao mi je nasljednik nasljednika (vjerovjesnikovog). Ibn Adi kaže – kako to stoji u Džabirovoj biografiji u Mizanu: “Jedan od glavnih razloga zbog kojih su ga korili jeste njegovo vjerovanje u redž'at.” Zehebi u Mizanu prenosi od Zaida, da kaže: “Džabir El-Džu'fi je rafidija koji proklinje.” A ja kažem da i pored toga na njega su se pozivali Nesai i Ebu Davud. Pogledaj u njihovim Sahihima njegov hadis o sehvi-sedždi. Od njega su učili Šu'be, Ebu Avane i određeni broj iz te klase. Zehebi pored njegovog imena stavlja inicijale – kako to spominje u Mizanu – Ebu Davuda i Tirmizija ukazujući da on spada u ljude njihovih hadiskih lanaca. Od Sufjana prenosi riječi: “Džabir El-Džu'fi je bio pobožan (tj. bio je oprezan) u hadisu.” Kao i da je rekao: “Od Džabira nisam vidio pobožnijeg.” Isto tako da je Šu'be rekao: “Džabir je veoma iskren.” Kao i: “Dok bi Džabir govorio: ‘obavijestio nas je‘ ili ‘rekao nam je‘ ili ‘čuo sam‘ bio bi od najpouzdanijih ljudi.” Isto tako da je Veki' rekao: “Sumnjajte šta god hoćete ali ne sumnjajte u to da je Džabir El-Džu'fi pouzdan.” Kao i da je Ibn Abdulhikem čuo Šafeija da kaže: “Sufjan Sevri je rekao Šu'betu: ‘Budeš li govorio protiv Džabira El-Džu'fija, znaj da ću i ja govoriti protiv tebe.‘” Džabir je umro, Allah mu se smilovao, 127. ili 128. godine.

 

14.    Džerir Ibn Abdulhamid Ed-Dabij El-Kufi. Ibn Kutejbe ga ubraja u šiijske prenosioce hadisa u svojoj knjizi El-Me'arif. Zehebi u Mizanu govori o njemu, stavljajući pored njega inicijale svih autora Sahiha, zato što su se svi pozivali na njega. Hvalio ga je govoreći da je učenjak Rejja i veoma iskren čovjek, na kojeg se pozivaju u knjigama sahiha. Prenoseći da svi govore o njegovoj pouzdanosti. Njegove hadise naći ćeš u Buhariji i Muslimu od E'amaša, Mugire, Mansura, Ismaila Ibn Ebi Halida, Ebu Ishaka Šibanija. Od njega prenose u oba Sahiha Kutejbe Ibn Seid, Jahja Ibn Jahja, Osman Ibn Ebi Šejbe. Umro je, Allah mu se smilovao, u Rejju 187. godine po H. u 77. godini života.

 

15.    Džafer Ibn Zijad El-Ahmer El-Kufi. Spominje ga Ebu Davud rekavši da je šiija i da je veoma iskren. El-Džuzdžani kaže da je skrenuo sa puta – (ili zbog šiizma je skrenuo s puta Džuzdžanija na put Ehli bejta). Ibn Adi kaže da je dobar i da je šiija. Njegov unuk El-Husejn Ibn Ali Ibn Džafer Ibn Zijad kaže da mu je djed Džafer bio od šiijskih starješina u Horasanu. Pa je o njemu napisao pismo Ebu Džafer Davaniki, pa su ga vezanog konopcima s grupom šiija poslali njemu, te ga je on bacio u tamnicu na dugo vremena. Od njega su učili Ibn A'jine, Veki', Ebu Gasan El-Mehdi, Jahja Ibn Bišr El-Hariri, Ibn Mehdi on him bijaše šejh. Prihvatili su ga za pouzdanog Ibn Mu'in i drugi. Ahmed je rekao da je dobar prenosilac hadisa. Zehebi ga spominje u Mizanu, prenoseći o njemu ovo što si čuo. Pored imena je stavljao inicijale Tirmizija i Nesaija, ukazujući da su se oni pozivali na njega. Od njega ćeš u njihovim sahihima naći hadise od Bejan Ibn Bišra i A'ta bin Es-Saiba, kao i od drugih iz te klase. Umro je, Allah mu se smilovao, 167. godine po H.

 

16.    Džafer Ibn Sulejman Ed-Dabi' El-Basri Ebu Sulejman. Ibn Kutejbe ga je u Me'arifu uvrstio u šiijske prenosioce hadisa (str. 206). Ibn Seid ga spominje i navodi da je šiija i pouzdan. Ahmed Ibn El-Mikdam ga okrivljuje da je rafidija. Spominje ga Ibn Adi rekavši da je on šiija i da se nada da zbog toga nema problema, hadisi mu nisu odbačeni. I da je on kod njega od onih čiji su hadisi prihvatljivi. Ebu Talib kaže da je čuo od Ahmeda kako govori da je Džafer Ibn Sulejman Ed-Da'bi čovjek na svom mjestu. Pa su rekli Ahmedu: “Sulejman Ibn Harb kaže da njegove hadise ne treba bilježiti.” On je rekao: “Od njega nije branjeno (uzimati) hadise.” Džafer je javno pokazivao svoju pripadnost šiizmu i prenosio je predaje o Alijevom, a.s., pravu. Ibn Mu'in je rekao da je čuo od Abdurezaka nešto na osnovu čega je zaključio zašto govore neke stvari o njegovoj pripadnosti mezhebu. Zatim sam rekao Abdurezaku: “Svi tvoji učitelji su sunije, i Muamer i Ibn Džerih i Evza'i i Malik i Sufjan, pa odakle su uzeo taj mezheb? On reče: “Sreo sam se sa Džafer Ibn Sulejmanom Ed-Dabi'jem. Vidio sam da je to dobar čovjek pun vrlina. Pa sam ovaj mezheb (šiizam) prihvatio od njega.”

       Međutim, Muhammed Ibn Ebu Bekr ima suprotno uvjerenje. Pa otvoreno govori da je Džafer postao rafidija posredstvom Abdurezaka, proklinjući ga zbog toga, govoreći: “Ne bilo Abdurezaka što je upropastio Džafera i učinio ga iskvarenim šiijom!” Akili svojim lancem prenosilaca prenosi od Sehl Ibn Ebi Haduse: “Rekao sam Džaferu: “Čuo sam da grdiš Ebu Bekra i Omera.” On reče: “Ne grdim ih, ali ih mnogo mrzim.” Dakle jasno je da je on rafidija.” Ibn Haban u Sikatu svojim lancem prenosilaca od Džerir Ibn Jezida Ibn Haruna prenosi: “Otac me poslao ko Džafera Ed-Dabi'ja. Pa mu rekoh: “Čuo sam da proklinješ Ebu Bekra i Omera.” On reče: “Ne proklinjem ih, ali mnogo ih mrzim.” Dakle jasno je da je on rafidija...”

Zehebi u Mizanu piše Džaferovu biografiju i spominje sve ovo što si čuo, objašnjavajući da i pored toga što je šiija, bio je učenjak i zahid. Muslim se pozivao na njega u svom Sahihu prenoseći hadise preko njega i u tome je jedini. O čemu Zehebi otvoreno govori, ukazujući na te hadise pišući o Džaferu. Njegove hadise u Muslimu naći ćeš od Sabita Binanija, Džu'da Ibn Osmana, Ebu Imrana Džunija, Jezid Ibn Er-Riška i Seid Haririja.

Od njega su prenosili i Kutn Ibn Nesir, Jahja Ibn Jahja, Kutejbe, Muhammed Ibn Ubejd Ibn Hisab, Ibn Mehdi i Museddid. On je taj koji prenio od Jezida Er-Rika od Mutrifa od Imran Ibn Hasina da je rekao: “Poslao je Allahov Poslanik, s.a.v.a., vojsku sa Alijem na čelu (...) Poslanik reče: “Šta želite od Alija, Ali je od mene a ja samo od njega, on je zaštitinik svakog vjernika nakon mene.” Iznosi ga Nesai u svom Sahihu, a prenosi ga Ibn Adi iz Nesaijevog sahiha. O tome Zehebi piše u biografiji Džafera u El-Mizanu. Džafer je umro, Allah mu se smilovao, u mjesecu redžebu, 178. godine po H.

17.    Džemi' Ibn Umejre Ibn Sa'lebe El-Kufi El-Jetimi, Tejmullah. Ebu Hatim ga spominje – kao pri kraju biografije u El-Mizanu – pa kaže: “Kufljanin, hadisi su mu dobri, od starih šiija. Ibn Haban o njemu govori – isto kao i u El-Mizanu – on je rafidija. Ja kažem da su od njega učili El-Ala' Ibn Salih, Sidka Ibn El-Mesna, Hakim Ibn Džubejr i on im je šejh. U sunenima imaju tri njegova hadisa. Tirmizi ga hvali. Zehebi u El-Mizanu govori o tome da je on od tabiina (što je čuo i šta prenosi) od Ibn Omera i Aiše. Od Ibn Omera također prenosi da je on čuo od Allahovog poslanika, s.a.v.a., da je rekao Aliju: “Ti si moj brat i na dunjaluku i na ahiretu.”

 

Ha (ح)

 

18.    El-Haris Ibn Hasire Ebu En-Nu'man El-Ezdi El-Kufi. Spominje ga Ebu Hatim Er-Razi rekavši da je to stari šiija. Ebu Ahmed Zubejri ga spominje rekavši vjerovao je u redža't. Ibn Adi ga spominje rekavši da se njegovi hadisi zapisuju i pored toga što sam vidio njegovu slabost, on je u Kufi od vatrenih šiija. Zebih kaže da je pitao Džerira: “Da li si vidio Haris Ibn Hasira?” on reče: “Da, vidjeo sam ga, stari čovjek, veoma tih, uporan u velikoj stvari.” Spominje ga Jahja Ibn Mu'in rekaviš da je pouzdani Hašbija. Nesai ga također prihvata kao pouzdanog. Preuzimaju od njega Es-Sevri, Malik Ibn Megul, Abdullah Ibn Nemir i ljudi njihove klase. Bio im je šejh i neko u koga su imali pouzdanost. Zehebi također piše o njemu u Mizanu, spominjući sve što smo o njemu prenijeli. Njegove hadise naći ćeš u Sunenima od Zejd Ibn Veheba, Ikrime i ljudi te klase. Nesai od njega prenosi preko Ibada Ibn Jakuba Er-Revadžinija od Abdullaha Ibn Abdulmelika El-Mes'udija od El-Harisa Ibn Hasira od zejd Ibn Veheba da kaže: “Čuo sam Alija da kaže: “Ja sam Allahov rob i Resulullahov brat, ovo nakon mene neće reći niko a da nije lažov.” Haris Ibn Hasire prenosi od Ebu Davuda Es-Sebi'ija od Imran Ibn Hasina da kaže: “Sjedio sam kod Poslanika, s.a.v.a., a Ali pored njega. U jednom trenutku Poslanik prouči ajet: Onaj koji se nevoljniku, kad Mu se obrati, odaziva, i koji zlo otklanja i koji vas na Zemlji namjesnicima postavlja. (Neml, 62) Ali, a.s., u tom trenutku zadrhta, a Poslanik ga svojom rukom udari po ramenu i reče: “Voli te samo vjernik, a mrzi te samo licemjer, tako je sve do Sudnjeg dana.” Ovaj hadis iznose muhadisi poput Muhamed Ibn Kesira i drugi od Haris Ibn Hasira. Zehebi ga prenosi u biografiji Nefi'a Ibn El-Harisa ovim lancem. A kada u lancu navodi ime El-Harisa Ibn Hasira, kaže veoma iskren ali rafidija.

 

19.     El-Haris Ibn Abdullah El-Hamedani. Ashab Alija, a.s., njegov bliski prijatelj i od najboljih tabiina. O njegovom ugledu kod šiija nije potrebno pričati. Prvi je od šiijskih prenosilaca kojeg Kutejbe spominje u Mearifu. Zehebi ga spominje u Mizanu, dajući do znanja da je od velikih alima iz generacije tabiina. Zatim prenosi riječi od Ibn Habana da je ekstremni šiija. Potom govori o brojnim napadima ljudi na njega – zbog toga. I pored svega toga prenosi njihovo priznanje da je bio od najučenijih ljudi, da je najbolji poznavalac nasljednog prava, da je u tome najbolje obavljao proračune. Isto tako priznao je da Harisovi hadisi postoje u četiri Sunena. Dajući jasno do znanja da se Nesai, i pored svoje velike rigoroznosti kada je riječ o prenosiocima hadisa, poziva na Harisa podupirući ga. Iako ga većina omalovažava, njegove hadise prenose u svim poglavljima, a Šu'bi iako ga je nazivao lažcem, ipak prenosi od njega. U El-Mizanu kaže: “Očigledno da je za njega govorio da laže u govoru i pričama, ali ne i u hadisima od Vjerovjesnika.” U El-Mizanu kaže: “Haris bijaše od svih iskupio najviše znanja.” Zatim u El-Mizanu prenosi od Muahmmed Ibn Sirina da je rekao: “Od Ibn Mesudovih prijatelja bila su petorica od kojih su se uzimali hadisi. Od njih sam zatekao četvericu, međutim Haris je umro ali ga nisam vidio, od njih je imao prednost i bio je bolji. (Pa nastavlja) razišli su se u tome ko je bio bolji od ove trojice Alkame, Mesruk i Ubejde... A ja kažem da je Uzvišeni učinio da se Šu'bijeva laž očituje putem pouzdanih prenosilaca. Kako je o tome izvijestio Ibn Abdulber u svojoj knjizi Džami'u bejani-l-i'lm u kojoj navodi riječi Ibrahima Naĥeija kojim otkriva Šu'bijevu laž, zatim kaže [2] mislim da je Šu'bi kažnjen zbog svojih riječi o Harisu kada kaže: “Prenio mi je Haris, a bio je jedan od lažaca.” Ibn Abdulber kaže: “Od Harisa se nikada nije čula laž, jedina stvar koja se njemu nije svidjela i zbog koje ga je držao lošim i zbog koje je tako govorio o njemu jeste ogromna ljubav prema Aliju, a.s., i isticanje Alija nad drugima, iz prostog razloga jer je Šu'bi favorizirao Ebu Bekra, tvrdeći da je on prvi prihvatio islam kao i favoriziranja Omera...” Ja kažem da među onima koji su napadali na Harisa je i Muhamed Ibn Sa'd, koji u njegovoj biografiji u šestom tomu Tabekata kaže: “Zaista mu je govor loš.” Pokušavši da mu umanji ugled, a to mu je običaj sa šiijskim prenosiocima, o čijem znanju i djelima nije pisao. Loš govor kojeg Muhamed Ibn Sa'd spominje u vezi sa Harisom jeste vilajet Muhamedovog Ehli bejta, i shvatanje njihovog položaja. Kao što je na to ukazao Ibn Abduber, a što smo već spomenuli. Haris je umro, Allah mu se smilovao, 65. godine po H.

 

20.    Habib Ibn Ebi Sabit El-Esedi El-Kahili El-Kufi Et-Tabi'i. Svi ga ubrajaju u šiijske prenosioce hadisa od Kutejbe iz El-Mearifa, i Šehristanija iz El-Milela ve-n-Nihela. Spominje ga Zehebi uMizanu, pored imena mu stavlja inicijal šest Sahiha, ukazujući da su se pozivali na njega, rekavši: “Na njega su se pozivali svi autori Sahiha bez izuzetka.” Pa kaže: “Jahja Ibn Mu'in i njegova grupa ga prihvataju za pouzdanog.” Ja kažem da o njemu priča i Dulabi, ubrajajući ga u slabe prenosioce, izričito zbog toga jer je šiija. Isto tako začudio me Ibn A'vn jer nije našao baš ništa čime bi tračao Habiba, a nije mogao odoljeti da ga ne omalovaži, pa ga je nazvao ćoravi, mada nije ćorav onaj čije oko ne vidi, već onaj koji ružne riječi govori. Habibove hadise možeš naći u Sahih Buhariji i Muslimu od Se'id Ibn Džubejra i Ebu Vaila. A od Zejd IBN Veheba samo u Buhariji. U Muslimu od Muhamed Ibn Alija IBN Abdullaha IBN Abasa i od Tavusa, Dahaka El-Mašrikija, Ebu Abasa IBN Eš-Šaira, Ebu El-Minhala Abdurahmana, Ata'a Ibn Jesara, Ibrahima Ibn S'ada IBN Ebi Vekasa i Mudžahida. Od njega su prenosili u oba sahiha Misa'r, Es-Sevri i Šu'be. Od njega u Muslimu prenose Sulejman El-E'amaš, Hasin, Abdulaziz Ibn Sijah i Eb Ishak Šejbani. Umro je, Allah mu se smilovao, 119. godine po H.

 

21.    (El-Hasan Ibn Hajj) Salih Ibn Salih Hamedani. Brat Ali Ibn Salih, blizanci, obojica su šiijski velikani. Ali je od njega stariji jedan sahat. Niko nije čuo da svoga brata Alija zove po imenu, uvijek ga je oslovljavao po nadimku, govoreći: “Rekao je Ebu Muhammed.” To prenosi Ibn Sa'd u šestom svesku Tabekata govoreći o Aliju. Spominje ih Zehebi u Mizanu, pa o Hasanu kaže: “Bio je jedan od velikana, no s novotarijom šiizma, napustio je džumu, njegov stav je bio da se protivi nepravednim vladarima, i prenosi se da nije molio Božiju milost za Osmana. Ibn Sa'd ga spominje u šestom tomu Tabekata riječima: “Bio je pouzdan, prenosio je sahih hadise i mnogo je hadisa prenio, bio je šiija...” Spominje ga Ibn Kutejbe govorećei o muhadisima u svojoj knjizi – El-Mearif – dajući do znanja da je šiija. I kada spominje šiijske prenosioca pri kraju Mearifa, među njih ubraja i Hasana. Na njeg su se pozivali Muslim i autori sahiha. Njegove ćeš hadise naći u Muslimu od Semak Ibn Harba, Ismail Es-Sedija, Asim El-Ahvala i Harun Ibn Sa'da. Od njega su učili Ubejdullah Ibn Musa El-A'besi, Jahja Ibn Adem, Hamid Ibn Abdurahman Er-Revasi, Ali Ibn El-Džu'd, AhmedIBN Junus i ostali velikani njihove klase. Zehebi u njegovoj biografiji u Mizanu kaže: “Ibn Mu'in i drugi ga drže pouzdanim. I da Abdullah Ibn Ahmed prenosi od svoga oca da je Hasan pouzdaniji od Šerika.” Zehebi spominje da je Ebu Hatim rekao: “On je zbilja pouzdan, hafiz, tačan.” Ebu Zer'e kaže: “U njemu su se skupa našle tačnost, učenost, pobožnost, zuhd.” Nesai ga također drži za pouzdanog. Ebu Ne'im kaže: “Zapisivao sam od 800 muhadisa i ne nađoh boljeg od Hasan Ibn Saliha.” Isto je rekao: “Nisam vidjeo nikog a da ne pretjeruje u nekoj stvari osim Hasan Ibn Saliha.” Ubejde Ibn Sulejman kaže: “Uvjeren sam da se Allah stidi da kazni Hasana Ibn Saliha.” Jahja Ibn Ebu Bekr je rekao Hasanu Ibn Salihu: “Objasni nam gasal umrle osobe. Međutim, usljed plača nije to mogao učiniti.” Ubejdullah Ibn Musa je rekao: “Učio sam Kur'an za Ali Ibn Saliha. Kada sam stigao do ajeta Zato ne žuri protiv njih, Mi im polako dane odbrajamo! (19:84) njegov brat Hasan pade na zemlju uz bolni muk, poput ranjenog bika. Tada ustade Ali, podiže ga, pomilova ga po licu, poprska ga vodom i prisloni ga na svoje grudi.” Veki' je rekao: “Hasan i Ali su bili dobra djeca. Njihova majka je noć dijelila na tri dijela. U svakom djelu jedno od njih je ustajalo i obavljalo namaz. Kada im je mati umrla, oni noć podijeliše između sebe. Kada je Ali umro, Hasan je cijelu noć provodio u namazu.” Ebu Sulejman Darani je rekao: “Nisam vidio na nečijem licu jasniji strah od Boga kao na Hasan Ibn Salihovom licu. Jedne noći je na namazu učio suru Nebe', zbog čega je pao u nesvjest, pa je nije dovršio do sabaha.” Hasan je rođen 100. godine po H., a umro je, Allah mu se smilovao, 169. godine po H.

 

22.    El-Hakem Ibn Utejbe El-Kufi. Ibn Kutejbe u Mearifu piše da je bio šiija i ubraja ga u šiijske prenosioce hadisa. Pozivali su se na njega Buhari i Muslim. Njegove hadise u oba Sahiha možeš naći od Ebu Džehife, Ibrahima En-Naĥai'ja, Mudžahida, Seid Ibn Džubejra. U Muslimovom Sahihu od Abdurahmana Ibn Ebi Lejle, Kasima Ibn Muĥire, Ebu Saliha, Zerra Ibn Abdullaha, Seid Ibn Abdurahmana Ibn Ebzija, Jahje Ibn El-Džezara, Nafi' Mevle Ibn Omera, Ata'a Ibn Ebi Rabaha, Amareta Ibn Umejra, A'raka Ibn Malika, Šu'bija, Mejmun Ibn Mehrana, Hasana El-Urnija, Mas'ab Ibn Sa'd, Ali Ibn El-Husejna. U oba sahiha od njega prenose Mensur, Musi'r, Šu'be. U Buhariju naročito od njega prenosi Abdulmelik Ibn Ebi Ganije. U Muslimovom sahihu naročito od njega prenose E'amaš, Amr Ibn Kajs, Zejd Ibn Ebi Enise, Malik Ibn Magul, Eban Ibn Taglib, Hamza Ez-Zijat, Muhamed Ibn Džihade, Mutref i Ebu A'vane. Umro je, Allah mu se smilovao, 115. godine po H. u 65. godini.

 

23.    Hamad Ibn Isa El-Džehni, Gariku-l-Džuhfe. Spominje ga Ebu Ali u Munteha-l-makalu, kao i Hasan Ibn Ali Ibn Davud u Muĥtesaru, u poglavlju o prenosiocima hadisa. Šiijski autori rječnika i indeksa ga ubrajaju u pouzdane i dokazane prenosioce hadisa, u ashabe Imama upute, a.s. Čuo je od Imama Sadika, a.s., sedamdeset hadisa, međutim od toga je prenio samo dvadeset. Ima knjige koje od njeg prenose naši prijatelji svojim neprekidnim lancima sve do njega. Jedanput je došao kod Imama Kazima, a.s., pa je rekao: “Nek sam ti žrtva! Traži od Boga da mi da kuću, ženu, djecu, slugu i da svake godine obavim hadž.” Imam reče: “Allahumme salli ala Muhammedin ve ali Muhammed, opskrbi ga kućom, ženom djecom, slugom i pedeset godina hadžom.” Hamad dalje kaže: “To što je naznačio pedeset znao sam da više od toga neću obaviti hadž. Evo, obavio sam četrdesetosam hadževa, ovo je moja kuća, ovo mi je žena iza zastora, čuje moje riječi, ovo mi je sin a ovo sluga. Sve to je postala moja nafaka.” Nakon ovog razgovora je obavio još dva hadža i namirio je na pedeset hadževa. Nakon toga pošao je obaviti hadž u društvu sa Ebu Abbasom Nufeli Kasirom. Kada je stigao do mjesta gdje se oblači ihram, ušao je uzeti gusul. Naiđe poplava, odnese ga i on se utopi, prije nego li je obavio pedeset prvi hadž. Umro je 209. godine po H. Porijeklom je iz Kufe a živio je u Basri. Živio je sedamdeset i nekolike godine. Njegovu biografiju sam opisao u Muĥtesaru-l-kelami fi mu'ellifi eš-šii'ati min sadri-l-islami. Spominje ga Zehebi dodajući kraj njegova imena inicijale TK aludirajući na to ko je od autora Sahiha od njega prenosio, spominjući da se utopio 208. godine po H. On prenosi od Sadika, a.s. Napadaju ga pripisujući mu negativne stvari. Poput onih koji ga smatraju slabim zato što je bio šiija. Začuđujuće je od Darekutnija da ga i on ubraja u slabe, da bi se u svome Sunenu pozivao na njega (tako su postupali).

 

24.    Hamran Ibn E'ajun. Brat Zurareta. Bili su postojane šiije, čuvari šerijata, i mora Ehli bejtskog znanja. Bili su svjetiljke u tami, i bajraci upute. Čvrsto vezani za Imama Bakira i Sadika, a.s. Njih dvojica imaju visoko mjesto kod Imama Ehli bejta Muhammedovog, s.a.v.a. Hamrana spominje Zehebi u Mizanu (1/604) Pored imena mu stavlja inicijal K ukazujući na to ko od autora Sunena (Darekutni) prenosi od njega. Zatim kaže: “Od njega prenosi Ebu Et-Tufejl i drugi. Pred njim je Kur'an učio Hamza, jer je bio veoma sposoban učač. Ibn Mu'in kaže: “Zanemarljiv.” (tj. njegove predaj nisu za uzeti) Ebu Hatim kaže: “Šejh.” (tj. uredu je i od njega se uzima) Ebu Davud kaže: “Rafidija...”

 

Ĥa (خ)

 

25.    Halid Ibn Muĥlid El-Katvani Ebu El-Hejsam El-Kufi. Buharijin šejh. Ibn Sa'd u šestom tomu Tabekata kaže: “Bio je šiija, umro je u Kufi polovicom muharema 213. godine po H., za vrijeme Me'munovog hilafeta. Bio je ekstremni šiija, a od njega su zapisivali hadise. Ebu Davud o njemu kaže: “Veoma iskren, ali šiija. Džuzdžani kaže: “Mnogo je vrijeđao i proklamovao pripadnost svojem lošem mezhebu.” Zehebi u Mizanu u njegovoj biografiji govorio ovo što smo prenijeli od Ebu Davuda i Džuzdžanija. Buhari i Muslim na nekoliko mjesta u svojim Sahihima se pozivaju na njega. U Buhariji ćeš njegove hadise naći od Mugire Ibn Abdurahmana a u Muslimu od Muhammed Ibn Dža'fera Ibn Ebi Kesira, Malik Ibn Enesa i Muhamed Ibn Musaa. A u oba sahiha od Sulejman Ibn Bilala i Ali Ibn Mushira. Na nekoliko mjesta u svome Sahihu Buhari od njega direktno prenosi, zatim dva puta posredstvom Muhamed Ibn Osmana Ibn Kerame. Dok Muslim od njega prenosi posredstvom Ebu Keriba, Ahmeda Ibn Osmana El-Avdija, Kasim Ibn Zekerije, Abd Ibn Hamida, Ibn Ebi Šejbe, Muhameda Ibn Abdullaha Ibn Nemira. Autori svih sahiha se pozivaju na njega, iako su znali za njegov mezheb.

 

Dal (د)

 

26.    Davud Ibn Ebi A'wf Ebu El-Hidžaf. Spominje ga Adi pa kaže: “Kod mene nije od onih na koje se poziva, on je šiija, obično prenosi hadise o vrlinama Ehli bejta...” Pa razmisli i čudi se! Pa kako Davudu mogu naštetiti riječi nasibije, nakon što su kod njega učili oba Sufjana i Ali Ibn Abbas i drugi iz te klase. Ebu Davud i Nesai se pozivaju na njega. Ahmed Ibn Jahja ga prihvata za pouzdanog. Nesai je rekao: “On je uredu.” Ebu Hatim kaže: “Predaje su mu dobre.” Zehebi ga spominje u Mizanu i prenosi ove riječi koje si već čuo. Njegove hadise ćeš naći u Sunenu Ebu Davuda i Nesaije od Ebu Hazima El-Ešdže'ija, Ikrime i drugih.

 

Za (ز)

 

27.    Zubejd Ibn El-Haris Ibn Abdulkerim El-Jami El-Kufi Ebu Abdurahman. Spominje ga Zehebi u Mizanu, pa kaže: “Od pouzdanih tabiina, on je šiija.” Zatim prenosi riječi Katana da je povjerljiv i pouzdan, prenoseći tu ocjenu od više renomiranih kritičara. Ebu Ishak El-Džuzdžani prenosi sirove izjave o njemu, što je bio običaj Džuzdžanija i ostalih nasibija: “Među kufljanima bijahu ljudi koje narod nije volio zbog njihovog mezheba, a ti ljudi su bili renomirani muhadisi Kufe poput Ebu Ishaka, Mensura, Zubejd El-Jamija, E'amaša i drugih prijatelja, ljudi su ih tolerisali zbog istinitog prenošenja hadisa, ali bi se zaustavljali kada je posrijedi slobodan govor...” (pa do kraja njegovog govora koji artikulira istinu o njemu) A istina govori nepristrasno i svojeglavo. I kakve štete tim velikanima, tim renomiranim muhadisima islama, ako se nasibijama ne dopada njihov mezheb, tj. kretanje s Resulullahovom dragocjenošću, s kapijom oprosta, sa sigurnošću ljudi nakon njega, s lađom spasa njegovog ummeta. I šta će im biti od nasibija kojima je neophodno da se upoznaju sa njihovim kapijama, i koji nemaju druge već da se ušuljaju na trpezu njihove izvrsnosti.

Kad su mnome plemeniti plemena mog zadovoljni

pa nek neprestalno budu srditi na me neplemeniti.

إذا رضيت عني كرام عشيرتي * فلا زال غضباناً عليّ لئامها

Bespredmetni su argumenti Džuzdžanija i njemu sličnih, nakon toga što se na njih pozivaju autori Sahiha i vlasnici Sunena. Predaje Zubejda naći ćeš u Buhariji i Muslimu od Ebu Vaila, Šu'bija, Ibrahima En-Naĥeija i Sa'd Ibn Ubejde. A samo u Buhariji od njeg prenosi Mudžahid. U Muslimu od Murre El-Hamedanija, Muharib Ibn Disara, Ammaret Ibn Umejra, Ibrahima Et-Tejmija. U oba Sahiha od njega prenosi Šu'be, Es-Suri i Muhammed Ibn Talha. A u Muslimu od njega prenosi Zuhejr Ibn Muavija, Fudejl Ibn Gazvan i El-Husejn En-Naĥei. Zubejd je, Allah mu se smilovao, umro 124. godine po H.

 

28.    Zejd Ibn El-Habab Ebu El-Hasan El-Kufi El-Temimi. Ibn Kutejbe ga u El-Me'arifu ubraja u šiijske prenosioce hadisa. Zehebi govori o njemu u El-Mizanu opisujući ga kao pobožnog, pouzdanog i veoma iskrenog. Također prenosi njegovu vjerodostojnost od Ibn Mu'ina i Ibn El-Medinija. Prenosi riječi: “Da je on veoma iskren” od Ebu Hatima i Ahmeda. Spominje da Ibn Adi kaže: “On je od pouzdanih kufljana, ne sumnja se u njegovu iskrenost.” Ja kažem da se na njega pozivao Muslim. Njegove ćeš hadise naći u Muslimovom Sahihu od Muavije Ibn Saliha, Dahaka Ibn Osmana, Kurreta Ibn Halida, Ibrahima Ibn Nafia, Jahja Ibn Ejuba, Sejf Ibn Sulejmana, Hasana Ibn Vakida, Ikrime Ibn Amara, Abdulaziza Ibn Ebi Selme i Aflah Ibn Se'ida. Od njega prenose Ibn Ebi Šejbe, Muhamed Ibn Hatim, Hasan El-Halvani, Ahmed Ibn El-Munzir, Ibn Nemir, Ibn Kerib, Muhamed Ibn Rafi', Zuhejr Ibn Harb i Muhameda Ibn El-Feredž.

 

Sin (س)

 

29.    Salim Ibn Ebi El-Džu'd El-Ešdže'i El-Kufi. On je brat Ubejde, Zijada, Imrana i Muslima svi su sinovi Ebu El-Džu'da. Ibn Sa'd govori o njima u šestom tomu Tabekata (str. 203). Govoreći o Muslimu kaže: “Ebu El-Džu'd je imao šestericu sinova. Dvojica – Salim i Ubejd – su bili šiije, dvojica su bili murdžije a dvojica su zauzeli stav haridžija. Otac im je govorio: “Djeco moja! Šta vam je pa je Allah među vas ubacio raskol.”[3] Grupa istaknutih alima navodi da je Salim Ibn Ebi El-Džu'd bio šiija. Ibn Kutejbe ga u El-Mearifu (str. 206) ubraja u šiijske prenosioce hadisa, kao i Šehrestani u El-Milel ve-n-nihel (2/27). Zehebi govori o njemu u El-Mizanu (6/291) ubrajajući ga u tabiine. Navodeći da su njegovi hadisi od Nu'mana Ibn Bešira i Džabira zabilježeni u oba Sahiha. Ja kažem da su mu hadisi od Enes Ibn Malika i Keriba također zabilježeni u oba Sahiha, što nije skriveno ljudima koji se bave istraživanjem. Zehebi kaže: “Njegovi hadisi od Abdullah Ibn Amra i Ibn Omera su zabilježeni u Buhariji.” Ja kažem da u Buhariji također ima njegov hadis od Ummu Ed-Derda'a. A u Muslimu od Ma'dana Ibn Ebi Talhe i njegovog oca. U oba sahiha od njega prenose E'amaš, Katade, Amr Ibn Murre, Mensur, Hasin Ibn Abdurahman. Od njega Nesai i Ebu Davud u Sunenima prenose hadis od Alija. Umro je, Allah mu se smilovao, 100. ili 101. godine po H. u vrijeme vladavine Omer Ibn Abdulaziza. Allah najbolje zna.

 

30.    Salim Ibn Ebi Hafse El-I'džli El-Kufi. Šehristani ga u El-Milel ve-n-nihel ubraja u šiijske prenosioce hadisa. El-Felas kaže: “Slab, ektremni šiija.” Ibn Adi kaže: “Prigovoreno mu je što pretjeruje, a nadam se da je uredu (u hadisima).” Muhamed Ibn Bešir El-Abdi kaže: “Mislim da je Salim Ibn Ebi Hafse budala s dugom bradom, i to kakvom bradom, koji je govorio: “Volio bih da dijelim sa Alijem, a.s., sve što je u njemu.” Rekao je El-Husejn Ibn Ali El-Dža'fi: “Salim bijaše dugobrada budala, koja je govorila: “Odazivam ti se o ubico Na'sela, odazivam ti se o ti koji si uništio umejeviće, odazivam.” Amr Ibn Zer je rekao Salimu: “Ti si ubio Osmana!” On reče: “Ja?” Reče: “Da, ti! Jer si zadovoljan njegovim ubojstvom.” Kaže Ali Ibn El-Medini: Čuo sam Džerira da govori: “Ostavio sam Salim Ibn Ebi Hafsu jer je branio šiije od njihovih neprijatelja.” Zehebi piše njegovu biografiju prenoseći sve što smo naveli o njemu. O njemu govori i Ibn Sa'd u Tabekatu(6/234) prenoseći: “Bio je strastveni šiija. Ušao je u Meku za vrijeme Abasija govoreći: “Odazivam ti se odazivam, uništitelju Emevija, odazivam. Bio je grlat. To je čuo Davud Ibn Ali. Pa je upitao: “Ko je ovaj?” Rekoše: “Salim Ibn Ebi Hafse;” pa ga izvijestiše o njemu ko je i šta je... Zehebi govoreći o njemu u El-Mizanu kaže: “Bio je prvak među onima koji su iznosili nedostatke Ebu Bekra i Omera.” I pored toga oba Sufjana i Muhammed Ibn Fudejl uče od njega, a Tirmizi se u Sahihu poziva na njega. Ibn Mu'in ga uzima za pouzdanog. Umro je, Allah mu se smilovao, 137. godine po H.

 

31.    Sa'd Ibn Tarif El-Eskaf El-Hanzali El-Kufi. Zehebi govori o njemu, stavljajući pored njegovog imena inicijale TK ukazujući time ko od njega prenosi kada je riječ o autorima Sunena. El-Felas prenosi od njega riječi: “On je slab, i ektreman je u šiizmu.” Ja kažem da njegov ekstremizam u šiizmu nije spriječio Tirmizija i druge da uzimaju od njega. Njegove ćeš hadise naći u Tirmizijevom sahihu od Ikrime i Ebu Vaila. On je prenosio preko Asbag Ibn Nabata, Imran Ibn Talha i Umejr Ibn Me'muna. Od njega su prenosili Israil, Haban i Ebu Muavaija.

 

32.    Se'id Ibn Ešve'. O njemu Zehebi u Mizanu kaže: “Se'id Ibn Ešve' je sudac u Kufi, veom iskren, poznat.” Nesai kaže: “On je uredu, i on, Se'id Ibn Amr Ibn Ešve' je Šu'bijev prijatelj.” Džuzdžani kaže: “Radikalan, zalutao, ekstreman u šiizmu...” Ja kažem da se na njega pozivaju Buharija i Muslim u svojim Sahihima. Hadisi su mu autentični od Šu'bija u oba Sahiha. Od njega u oba Sahiha prenosi Zekerija Ibn Ebi Zaide, Halid El-Haza'. Umro je za vrijeme vladavine Halid Ibn Abdullaha.

 

33.    Se'id Ibn Ĥejsam El-Hilali. Ibrahim Ibn Abdullah Ibn El-Džunejd kaže: “Rečeno je Jahjau Ibn Mu'inu da je Seid Ibn Hejsam šiija. Pa šta ti misliš o njemu?” On reče: “Pa nek je šiija, on je pouzdan.” Zehebi o njemu govoru u Mizanu, prenoseći od Ibn Mu'ina kontekst ovog što si čuo. Pored imena mu stavlja inicijale Tirmizija i Nesaija ukazujući na to da njih dvojica prenose od njega u svojim Sahihima, govoreći da on prenosi od Jezida Ibn Ebi Zijada i Muslima El-Melaija. Od njega su prenosili njegov bratić Ahmed Ibn Rešid.

 

34.    Selemeh Ibn El-Fadl El-Ebreš. Sudac u Rejju, i prenosilac predaja o Poslanikovim bitkama od Ibn Ishaka. Nadimak mu je Ebu Abdullah. Ibn Mu'in kaže – kako je u Mizanu rečeno o Selemetu: “Seleme El-Ebreš Razi je šiija, a od njega su zapisivali hadise, tako da je on uredu.” Ebu Zer'a je rekao – ponovo kao u Mizanu: “Ljudi iz Rejja mu nisu bili naklonjeni zbog pogrešnog uvjerenja.” Ja kažem je to zbog njihovog pogrešnog uvjerenja o šiijama Ehli bejta. O njemu govori Zehebi u Mizanu, pored imena mu stavlja inicijale Ebu Davuda i Tirmizija ukazujući da su se pzivaali u njega i prenosili njegove hadise. Zehebi kaže: “Bio je predan namazu, skrušen čovjek. Umro je, Allah mu se smilovao, 191. godine po H.” Prenosi se od Ibn Mu'ina da je rekao kako od njega zapisuju hadise. I da o Poslanikovim bitkama nema potpunije od njegove knjige. Zenih je rekao: “Čuo sam Selemeta El-Ebreša da je govorio: Dva puta sam od Ibn Ishaka slušao o Poslanikovim bitkama, i napisao sam o tome šta sam od njega čuo.”

 

35.    Selemeh Ibn Kehil Ibn Hasin Ibn Kadih Ibn Esed El-Hadremi nadimak mu je Ebu Jahja. Grupa poznatih alima ga ubraja u šiijske prenosioce hadisa, poput Ibn Kutejbe u Mearifu (str. 206), Šehrestanija u El-Milel ve-n-Nihelu (2/27). Na njega se pozivaju autori šest Sahiha kao i drugi. Slušao je hadise od Ebu Džuhejfe, Suvejd Ibn Gafleta, Eš-Ša'bija, Ata'a Ibn Ebi Rubaha, kod Buharije i Muslima. A kod Buharije od Džundub Ibn Abdullaha. Kod Muslima od Keriba, Zer Ibn Abdullaha, Bekri Ibn El-Ešdža, Zejd Ibn Ka'ba, Seid Ibn Džubejra, Mudžahida, Abdurahmana Ibn Jezida, Ebu Selemeta Ibn Abdurahmana, Muavije Ibn Suvejda, Habib Ibn Abdullaha i Muslima El-Batina. Kod njih dvojice od njega su prenosili Es-Sevri i Šu'be. Kod Buharije Ismail Ibn Ebi Halid. Kod Muslima Seid Ibn Masruk, Akil Ibn Halid, Abdulmelik Ibn Ebi Sulejman, Ali Ibn Salih, Zejd Ibn Ebi Enise, Hamad Ibn Seleme, El-Velid Ibn Harb. Umro je, Allah mu se smilovao, na dan ašure 121. godine po H.

 

36.    Sulejman Ibn Sard El-Ĥaza'i El-Kufi. Šiijski velikan Iraka svoga vremena, autoritet i savjetnik među ljudima. Kada su se pisala pisma Husejnu, a.s., sastajali su se u njegovoj kući. On je poglavar šiija pokajnika, osvetnika Husejnove, a.s., krvi. Bilo je četiri hiljade vojnika koji su se u mjesecu rebiu-s-saniju 65. godine po H. ulogorili u palminjaku Garre zarad borbe protiv Ubejdullaha Ibn Zijada. U Džeziri su se sukobili s njegovom vojskom i vodili težak okršaj, dok nisu izginuli. Toga dana je Sulejman Ibn Sard pao kao šehid u mjestu poznatom kao A'jnu-l-verde. Jezid Ibn El-Hasin Ibn Namir ga je pogodio strijelom i ubio ga. Imao je 93 godine. Njegovu i Musejjeb Ibn Nedžbetovu glavu su poslali Mervanu Ibn El-Hakemu. Ibn Sa'd o njemu govori u šestom svesku Tabekata, a Ibn Hadžer u prvom dijelu Esabe, Ibn Abdulberr u Isti'abu. Ko god je napisao knjigu o selefu i opisivao prethodnike, govorio je i o njemu, hvaleći njegovu religioznost i pobožnost. U svome narodu je uživao ugled, čast i njegova je riječ bila veoma uticajna. On je na Sifinu, u borbi ubio Havšiba, okrutnog neprijatelja Imama Alija. Bio je svjestan zalutalosti neprijatelja Ehli bejta. Na njega su se pozivali muhadisi. Njegovi hadisi od Poslanika, s.a.v.a., bez posrednika i posredstvom Džebir Ibn Muti'ma nalaze se u Buhariji i Muslimu. U oba Sahiha od njega prenose Ebu Ishak Es-Sabi'i i Adi Ibn Sabit. Prenosio je i od Emiru-l-mu'minina i njegovog sina Hasana Mudžtebe, a.s. Pored dva Sahiha od njega prenose Jahja Ibn Ja'mur i Abdullah Ibn Jesar i drugi.

 

37.    Sulejman Ibn Tarĥan El-Tejmi El-Basri. Rob Kejsa El-Emama. Jedan od potvrđenih i pouzdanih. Ibn Kutejbe ga u El-Mearifu ubraja u šiijske prenosioce hadisa. Autori šest Sahiha i drugi, mimo njih, se pozivaju na njega. Njegove hadise ćeš u oba Sahiha naći od Enes Ibn Malika, Ebu Madžaza, Bekr Ibn Abdullaha, Katade i Ebu Osmana Nehdija. U Muslimu od nekih drugih ljudi. U oba Sahiha od njega prenosi njegov sin Mu'temir, Šu'be i Sevri. A u Muslimu neki drugi ljudi. Umro je, Allah mu se smilovao, 143. godine po H.

 

38.    Sulejman Ibn Kiram Ibn Mu'az Ebu Davud Ed-Dabi El-Kufi. Ibn Haban govoreći o njemu – kako stoji u biografiji o Sulejmanu Ibn Kiramu u El-Mizanu kaže: “Pretjerani rafidija.” Ja kažem da i pored toga Ahmed Ibn Hanbel ga drži pouzdanim a Ibn Adi kaže – kako stoji pri kraju njegove biografije u El-Mizanu: “A Sulejman Ibn Kiram njegovi su hadisi dobri i mnogo je bolji od Sulejman Ibn Erkama.” Ja kažem da njegove hadise u svojih Sahihima navode i Muslim i Nesai i Tirmizi i Ebu Davud. Kada Zehebi govori o njemu, pored njegovog imena stavlja njihove inicijale. U Muslimu ćeš naći merfu' hadis Ebu El-Dževaba od Sulejman Ibn Kirama od E'amaša do Resulullaha, s.a.v.a., da kaže: “Čovjek je s onim koga voli.” (المرء مع من أحب) (Sahihu-l-Muslim 4/2034, poglavlje 50, hadis 165) On u Sunenu prenosi od Sabita od Enesa, također merfu': “Traženje znanja je stroga obaveza svakom muslimanu.” (Sunen Ibn Madže, 1/81, 17. poglavlje, hadis 224) (طلب العلم فريضة على كل مسلم) On prenosi od E'amaša od Amr Ibn Murreta, od Abdullaha Ibn El-Harisa, od Zuhejra Ibn El-Akmera od Abdullaha Ibn Amra: “El-Hikam Ibn Ebi El-As bi sjedio kod Resulullaha, s.a.v.a., i prenosio njegove riječi Kurejšijama. Pa je prokleo Resulullah njega i sve njegove potomke do Sudnjeg dana.” (يلعن الحكم بن أبي العاص وما يخرج من صلبه) (El-Mustedrek ala es-sahihajni li-l-Hikem, 4/481; Es-Savaiku el-muhrike, 179; Ed-Durru-l-mensur, Sujuti, 4/191; El-Me'arif, Ibn Kutejbe, str. 624...)

 

39.    Sulejman Ibn Mehran El-Kāhili El-Kufi El-E'amaš. Jedan od šiijskih šejhova i provjerenih muhadisa. Grupa učenih sunija ga ubraja u šiijske prenosioce hadisa. Poput imama Ibn Kutejbe uEl-Mearifu i Šehristanija u El-Milel ve-n-Nihelu i slično. El-Džuzdžani, kako već stoji u biografiji u Zehebijevom Mizanu, kaže: “Među kufljanima bijahu ljudi koje narod nije volio zbog njihovog mezheba, a ti ljudi su bili renomirani muhadisi Kufe poput Ebu Ishaka, Mensura, Zubejd El-Jamija, E'amaša i drugih prijatelja, ljudi su ih tolerisali zbog istinitog prenošenja hadisa, ali bi se zaustavljali kada je posrijedi slobodan govor...” pa do kraja njegovog govora koji artikulira njegovu glupost. Njima ne šteti to što nasibije ne prihvataju njihov mezheb u oduživanju nagrade poslanstva u (valuti) ljubavi prema Ehli bejtu i čvrstom prihvatanju za Poslanikovu, s.a.v.a., dragocjenost. A nasibije nisu tolerisale šiije samo zbog toga što su istinu govorili, već je to bilo zbog toga što nisu mogli bez njih. Da su kojim slučajem odbacili njihove hadise, s tim hadisima bi otišla glavnica vjerovjesnikove baštine, što je i Zehebi u biografiji Eban Ibn Sa'leba i sam priznao. Sumnjam da je Mugire riječi: “O Kufljani uništiše vas vaši Ebu Ishak i E'amaš,” izrekao iz nekog drugog razloga osim što su oni bili šiije. Jer su Ebu Ishak i E'amaš bili mora znanja i čuvari Vjerovjesnikove baštine. E'amaš je sačuvao anegdote, koje zorno ilustriraju njegovu veličinu, poput one koju spominje Ibn Halkan u E'amašovoj biografiji u Vefijatu-l-E'ajanu gdje autor navodi: “Poslao mu je Hišam Ibn Abdulmelik čovjeka da mu napiše vrline Osmana i nedostatke Alija. Pa E'amaš uze papire, dade ih ovci i ona ih pojede. Tada reče donosiocu: “Reci mu da je ovo moj odgovor.” Međutim, donosilac mu reče: “On mi se zakleo da će me ubiti ako mu ne donesem tvoj odgovor.” Tražio je i od njegove braće da ga nagovore na to. Pošto je ovaj insistirao on napisa: “S imenom Allaha, Svemilosnog, Milostivog. Kada bi Osman imao vrline svih ljudi svijeta to ti ne bi bilo od koristi, i kada bi Ali imao mahane svih ljudi svijeta to ti ne bi naškodilo. Zato bavi se onim što će ti koristiti. Selam.”

Tu je i anegdota koju prenosi Ibn Abdulberr u poglavlju o izjavama učenjaka o njihovom međusobnom vrjednovanju u knjizi Džami'u bejani el-ilmi ve fadlih (str. 199) od Ali Ibn Hašrama koji kaže: “Čuo sam Fadl Ibn Musaa da kaže: “Ušao sam sa Ebu Hanifom kod E'amaša da ga obiđemo.” Ebu Hanifa reče: “O Ebu Muhamede! Da ti nije teško ja bih te obilazio više nego te obilazim.” A E'amaš mu odgovori: “Allaha mi, ti si meni težak i kada si kod kuće, a tek kako si mi težak kada dođeš kod mene.” Dalje Fadl govori: “Kada smo otišlo od njega, reče Ebu Hanifa: “Sigurno je da E'amaš uopće ne posti.” Ibn Hašram reče Fadlu: “Šta je Ebu Hanifa kanio reći s tim riječima?” Fadl reče: “E'amaš sehura u skladu sa Huzejfinim hadisom...”

A ja kažem, da je radio u skladu sa riječima Uzvišenog Allaha: I jedite i pijte dok ne budete razlikovali nit bijelu od crne niti zore - zatim ispunite post do noći. (2:187)

Autor El-Vedžiza i Biharu-l-envara prenosi od Hasana Ibn Se'ida Naĥe'ija od Šerika Ibn Abdullaha Kadija da je rekao: “Došao sam kod E'amaša kada je bio u bolesti od koje je i umro, kada mu dođoše Ibn Šebreme, Ibn Ebi Lejla i Ebu Hanifa. Pitali su ga za stanje. Reče im da je veoma iscrpljen, i izrazio je strijepnju od svojih grijeha, te se zagrcnu u suzama. Tada mu se obrati Ebu Hanife riječima: “O Ebu Muhammede, boj se Allaha, razmisli malo o sebi, prenosio si o Aliju takve hadise, da bi ti bilo korisno da ih opozoveš.” E'amaš mu reče: “Zar meni to da kažeš? Pa mu je uzvratio oštrim riječima, nema potrebe da ih citiramo. Bio je – Allah mu se smilovao – kako ga opisuje Zehebi u Mizanu, jedan od prvaka pouzdanih prenosilaca hadisa. I kako kaže Ibn Halkan kada je govorio o njemu u Vefejatu: Bio je pouzdan, učen, čovjek od vrline. Svi se slažu pri pisanju o njemu da je bio iskren, pravedan i pobožan. Na njega su se pozivali autori šest Sahiha kao i drugi. Njegove ćeš hadise naći u Buhariji i Muslimu od Zejd Ibn Veheba, Se'id Ibn Džubejra, Muslim El-Batina, Šu'be, Mudžahida, Ebu Vaila, Ibrahima Naĥe'ija i Ebu Saliha Zekvanija. Od njega su prenosili kod obojice Šu'be, Es-Sevri, Ibn A'jine, Ebu Mu'avija Muhammed, Ebu A'vane, Džerir i Hafs Ibn Gijas. E'amaš je rođen 61. godine po H., a umro je, Allah mu se smilovao, 148. godine po H.

 

Šin (ش)

 

40.    Šerik Ibn Abdullah Ibn Senan Ibn Enes En-Naĥe'i El-Kufi El-Kadi. Imam Ibn Kutejbe ga u knjizi El-Me'arif ubraja u šiijske prenosioce hadisa, iznoseći to kao neospornu stvar. Abdullah Ibn Idris – kako to stoji pri kraju Šerikove biografije u El-Mizanu –zaklinje se Allahom da je Šerik šiija. Ebu Davud Er-Rehavi – kako to stoji u El-Mizanu – prenosi da je čuo Šerika kako govori: “Ali je najbolji čovjek, [4] ko to ne prihvati pa postao je nevjernik.” Ja kažem da je ovim riječima siguno želio kazati da je on najbolji čovjek nakon Božijeg poslanika, s.a.v.a., jer to je put šiizma i zbog toga Džuzdžani opisujući ga – kako to stoji u Mizanu – kaže kako nema sumnje da je skrenuo, i naravno da je skrenuo od Džuzdžanija ka mezhebu Ehli bejta, a.s.

       Šerik spada u one koji su prenosili hadis o Imamu Alija, a.s., kada je izvijestio – kako stoji u Mizanu – od Ebu Rebi'e Ejadija od Ibn Burejda od njegovog oca: “Svaki vjerovjesnik ima opunomoćenika i nasljednika, i zaista je Ali moj opunomoćenik i nasljednik.” (لكل نبي وصي ووارث، وان علياً وصيي ووارثي) Bio je posvećen širenju vijesti o Alijevim vrlinama, prkoseći na taj način Beni Umejema spominjanjem njegovih osobina. Prenosi El-Hariri u knjizi Durretu-l-gavas – kao u Šerikovoj biografiji u Vefejati-l-E'ajanu Ibn Halkana – Šerik je imao sabesjednika koji bijaše Emevija. Nekad bi Šerik u njegovom prisustvu govorio o vrlinama Ali Ibn Ebi Taliba, a.s. Pa reče taj Emevija: “Ali je dobar čovjek.” To ga je razljutilo. Zato reče: “Je li to za Alija kažeš, dobar je čovjek, nemaš tome ništa dodati!?” [5] Ibn Ebi Šejbe prenosi – kako već stoji pred kraj Šerikove biografije u Mizanu – od Ali Ibn Hakim od Ali Ibn Kadima: “Dođoše Itab i još jedan čovjek kod Šerika, pa mu reče: “Ljudi govore da sumnjaš.” On reče: “Ahmače, kako da budem u sumnji? Volio bih da sam bio sa Alijem, i da sam svojom rukom natopio sablju njihovom krvlju.” Ko istražuje njegov životopis znat će da je volio Ehli bejt. I da je od svojih zaštitnika prenosio ogromno znanje. Njegov sin Abdurahman kaže – kako stoji u Mizanu: “Moj otac je znao deset hiljada predaja o pravilima od Džabira Dža'fija i deset hiljada rijetkih hadisa.” Abdullah Ibn Mubarek kaže – kako stoji u Mizanu: “Šerik je bolje znao kufljanske predaje nego li Sufjan. Bio je neprijatelj Alijevim neprijatelja, o njima je ružno govorio. Rekao mu je Abduselam Ibn Harb: “Da li bi volio da obiđemo brata?”

On upita: “Ko je to?” Reče: “Malik Ibn Magul.” On reče – kao što stoji u Mizanu: “Nije mi brat onaj koji omalovažava Alija i Ammara.”

U njegovom je prisustvu Muavija spomenut po blagosti. Šerik reče: “Ne može biti blag ko zaboravlja istinu, i ratuje protiv Ali Ibn Ebi Taliba.” On je prenio merfu' hadis od Asima, od Zerra, od Abdullah Ibn Mes'uda: “Kada vidite Muaviju na mom minberu, pa ubijte ga.” [6]

Između njega i Abdullaha Ibn Mus'aba Zubejrija tekao je razgovor u prisustvu Mehdija Abasija. Mus'ab mu reče – kako u Vefejatu-l-e'ajanu od Halekanija piše: “Ti ružno govoriš o Ebu Bekru i Omeru...”

Ja kažem i pored toga Zehebi ga opisuje kao onim koji čuva hadise, i koji je veoma iskren. A od Ibn Mu'ina prenosi da je on veoma iskren te da je pouzdan. A pri kraju njegove biografije kaže da je Šerik bio tvrđava znanja i da je od njega Ishak Ezrek prenio 9000 predaja. Od Ebu Tevbe Halebija prenosi: “Bili smo u Remli, kad neko reče ko je čovjek ummeta? Jedni rekoše Ebu Lehi'a, drugi rekoše Malik. Pa smo pitali Isaa Ibn Junusa? On reče: “To je Šerik,” a još uvijek je bio živ.

Ja kažem da su se Muslim i autori četiri Sunena pozivali na Šerika. Njegove ćeš hadise naći kod njih od Zijad Ibn Alake, Ammara Ez-Zehebija, Hišam Ibn Urveta, Ja'la Ibn A'ta'a, Abdulmelika Ibn Umejra, Amareta Ibn El-Ka'ka'a, Abdullaha Ibn Šebreme. A od njega kod njih prenose Ibn Ebi Šejbe, Ali Ibn Hakim, Junus Ibn Muhamed, El-Fadl Ibn Musa, Muahmed Ibn Es-Sabah, Ali Ibn Hadžer. Rođen je u Horasanu ili Buhari, 95. godine po H. a umro je, Allah mu se smilovao, u Kufi u subotu, početkom zi-l-kadeta 177 ili 178. godine po H.

 

41.    Šu'be Ibn El-Hadžadž Ebu El-Verd El-Atki El-Vasiti - Ebu Bastam. Živio je u Basri. Prvi koji je u Iraku istraživao o muhadisima, duafaima i matrukinima (tj. onima čije predaje su slabe, i oni čije su predaje ljudi napustili). Grupa istaknutih sunija ubraja ga u šiijske prenosioce hadisa, poput Ibn Kutejbe u El-Me'arifu, Šehristanija u El-Milel ve-n-Nihelu. Na njega se pozivaju autori šestSahiha kao i drugi. Njegove hadise u Buhariji i Muslimu naći ćeš od Ebu Ishaka Es-Sebi'ija, Ismail Ibn Ebi Halida, Mensura, E'amaša i drugih. Od njega u Buhariji i u Muslimu prenose Muhamed Ibn Dža'fer, Jahja Ibn Se'id El-Katan, Osman Ibn Džeble i drugi. Rođen je 83. godine po H. a umro, Allah mu se smilovao, 160. godine po H.

 

Sad (ص)

 

42.    Sa'sa' Ibn Suhan Ibn Hadžer Ibn El-Haris El-A'bdi. Imam Ibn Kutejbe govori o njemu na 206. stranici El-Me'arifa govoreći o poznatim šiijskim prenosiocima hadisa. Ibn Sa'd govoreći o njemu na 145. stranici 6. sveska Tabekata kaže: “Bio je veoma ugledan u Kufi, hatib, Alijev ashab, s njim je bio u Bici oko deve, on i njegova braća Zejd i Sejhan sinovi su Suhana. Sejhan je bio hatib prije Sa'sa'a. Na dan Bitke oko deve u ruci je nosio bajrak, pa je poginuo, zatim je bajrak uzeo Zejd, pa i on pogibe, zatim ga uze Sa'sa'.” Sa'sa' je prenosio od Alija, a.s., od Abdullaha Ibn Abasa. Bio je pouzdan, a prenio je malo hadisa. O njemu govori i Ibn Abdulberr u El-Isti'abu pa kaže: “Bio je musliman za vrijeme Allahovog poslanika, s.a.v.a., ali nije ga ni vidio ni sreo, jer bio je dijete. Bio je ugledni član svoga plemena (Abdu-l-kajs), bio je elokventan govornik, vrsni poznavalac jezika, religiozan, moralan i mudar, ubraja se u Alijeve ashabe.” Zatim prenosi od Jahje Ibn Mu'ina da su Sa'sa' i Zejd i Sejhan, sinovi Suhana bili hatibi; te da su Zejd i Sejhan poginuli u Bici oko Deve. Zatim navodi anegdotu vezanu za slučaj kada je za Omerovog hilafeta iskrsao neki problem, te kada se Omer obratio ljudima, pitajući ih, šta oni o tome kažu. Tada je Sa'sa', koji bijaše mlad, ustao i svojim riječima otklonio zastor i otkrio ispravan put, prihvatili su njegov govor i postupili u skladu sa njegovim riječima.” To nije za čuđenje, jer Suhanova djeca bijahu arapski velikani, stupovi vrline i odmjerenosti. O njima govori Ibn Kutejbe u poglavlju El-mešhurin mine-l-ešraf ve ashabi-s-sultan mine-l-me'arif (138. str.), pa kaže: “Suhanova djeca bijahu Zejd Ibn Suhan, Sa'sa' Ibn Suhan i Sejhan Ibn Suhan, od Beni Abdulkajsa. Zejd bijaše od najboljih ljudi. Prenosi se u predaji da je Vjerovjesnik, s.a.v.a., rekao: “Zejd je najbolji od onih kojima je ruka odsječena, a Džundub, eh Džundub!” Pa rekoše: “O Allahov poslaniče! Zar spominješ dvojicu?” On reče: “E jedan od njih dvojice, njegova će ruka otići u Džennet 30 godina prije njegovog tijela. A drugi, on će zadati udarac kojim će razdvojiti između istine i zablude.” Jedan od te dvojice je Zejd Ibn Suhan, koji je bio u bici na Dželevli, i tu je ostao bez ruke. I bio je sa Alijem, a.s., u Bici oko Deve, kada je rekao: “O zapovjedniče pravovjernih! Vidim se ubijenim.” Imam mu reče: “Otkud to znaš o Ebu Selmane?” On reče: “Usnio sam, da mi se spustila ruka sa nebesa, i da me podigla.” Pa ubio ga je Amr Ibn Jesribi, kao i njegovog brata Sejhana u bici oko deve. Ja kažem da nije skriveno kako Vjerovjesnikova, s.a.v.a., vijest o tome da će Zejdova ruka 30 godina prije njegovog tijela otići u Džennet, među muslimanima ubraja u pokazatelje njegovog vjerovjesništva, i znakove islama, i dokazom sljedbenika istine. Svako ko je pisao biografiju Zejda, spomenuo je i tu činjenicu. Pa pogledaj njegovu biografiju u El-Isti'abu i El-Esabetu i drugim. Muhadisi ovu predaju prenose različitim lancima. Tako da je Zejd, iako je bio šiija, obradovan Džennetom, svaka hvala nek je Allahu, Gospodaru svjetova. O Sa'sa'u Ibn Suhanu govori El-Askelani u trećem dijeluEsabeta, pa kaže: “On prenosi od Osmana i Alija. Sa Alijem je bio na Siffinu. Bio je elokventan govornik, i imao je neke situacije sa Mua'vijom. (dalje kaže) Šu'bi je rekao: “Od njega sam učio hutbe.” [7] Od njega su prenosili Ebu Ishak Sebi'i, Minhal Ibn Omer, Abdullah Ibn Burejde i drugi. A'lai govoreći o Zijadu kaže da je Mugire po Muavijinom naređenju protjerao Sa'sa'a iz Kufe u Džeziru ili Bahrejn. Neki kažu da ga je protjerao na ostrvo Ibn Kafan, gdje je i umro, kao što je prije njega Ebu Zerr El-Gifari umro u pustinji Rebezi. Zehebi govori o Sa'sa'u, rekavši da je poznat i pouzdan. A to da je pouzdan prenosi od Ibn Sa'da i Nesaija. Pored njegovog imena stavlja inicijale Nesaija, koji se pozivao na njega.

       A ja kažem da onaj ko se nije na njega pozivao, samom je sebi naštetio, nije time njemu učinio nepravdu, već su sami sebi nepravdu učinili. (ولكن كانوا أنفسهم يظلمون)

 

Ťa (ط)

 

43.    Tavus Ibn Kisan El-Ĥavelani El-Hamedani Ebu Abdurahman. Majka mu je bila iz Perzije a otac En-Nimr Ibn Kasit, rob Bedžir Ibn Risana El-Hamirija. Sunije bilježe kao općepoznatu stvar da je on od selefa, i da je šiija. Šehristani u El-Milelu ve-n-Nihelu, Ibn Kutejbe u El-Me'arifu ga ubrajaju u šiijske prenosioce hadisa. Na njega su se pozivali autori šest Sahiha i drugi. Njegove ćeš hadise naći u oba Sahiha od Ibn Abbasa, Ibn Omera i Ebu Hurejre, a u Muslimu od Aiše, Zejd Ibn Sabita i Abdullah Ibn Amra. U Buhariji od njega prenosi samo Ez-Zehri, a u Muslimu više istaknutih ličnosti. Umro je, Allah mu se smilovao, u danima hadža u Mekki, 7. zu-l-hidžeta, tj. dan prije jevmu-t-tervije (kada se oblači ihram sa nijetom obavljanja hadža), 104. ili 106. godine po H. Bio je to veliki dan kada je Abdullah Ibn Hasan Ibn Ali, a.s., na ramenu nosio njegov tabut, gužva je bila ogromna, do te mjere da mu je amama spala sa glave, a ogrtač poderan s leđa. (Ibn Halkan to prenosi u Vefejatu-l-e'ajanu)

 

Za (ظ)

 

44.    Zalim Ibn Amr Ibn Sufjan Ebu El-Esved Ed-Dueli. Što se tiče njegove iskrenosti u prihvatanju zaštitništva Imama Alija, Hasana, Husejna i ostalih Imama Ehli bejta, a.s., ona je jasnija od Sunca, tako da o tome nema potrebe bilo šta govoriti.[8] O njemu smo detaljno govorili kada smo ga u knjizi Muĥtesaru-l-kelami fi muelifi eš-šii'i min sadri el-islam, spomenuli, i kazali da je bio šiija čemu niko ne prigovara. I pored toga na njega su se pozivali autori šest Sahiha. Njegove ćeš hadise u Buhariji naći od Omer Ibn El-Hataba. A u Muslimu od Ebu Musaa i Imran Ibn Hasina. Od njega prenose Jahja Ibn Ja'mur u oba Sahiha. A u Buhariji Abdullah Ibn Burejde, a u Muslimu njegov sin Ebu Harb. Umro je, Allah mu se smilovao, u Basri 99. godine po H. u 85. godini života od kuge koja je poharala grad. On je čovjek koji je udario temelje arapskoj gramatici prema pravilima koje je naučio do Imama Alija, a.s., kao što smo opširno naveli u knjiziMuĥtesaru-l-kelam.

 

A'jn (ع)

45.    Amir Ibn Vaile Ibn Abdullah Ibn Amr El-Lejsi El-Meki Ebu Et-Tufejl. Rođen je u godini kada je bila bitka na Uhudu, te je osam godina bio savremenik Božijeg Poslanika, s.a.v.a. Ibn Kutejbe ga u knjizi El-Mearif ubraja u prve ekstremne rafidije, spominjući da je bio Muhtarov bajraktar, i posljednji ashab koji je umro. O njemu govori Abdulber u poglavlju El-Kuna u El-Isti'abu, pa kaže: “Nastanio se u Kufi i pratio je Alija, a.s., gdje god je išao. Kada je Ali, a.s., ubijen, on odlazi u Mekku – tako se govori. Bio je krepostan, inteligentan i uvijek je imao dobar i elokventan odgovor. Bio je šiija Alija, a.s. Jedanput je Ebu Tufejl bio u prisustvu Muavije koji ga upita: “Kakva ti je tuga za prijateljem Ebu El-Hasanom?” On odgovori: “Poput tuge Musaove majke za Musaom, i ja sam se žalio Allahu za gubitak.” Muavija mu reče: “Jesi li bio među onima koji su opkolili Osmana?” On reče: “Ne, već sam bio sa onima koji su bili prisutni.” Muavija reče: “Šta te spriječilo da mu pomogneš?” On reče: “A tebe, šta je tebe spriječilo da mu pomogneš, kada ga je smrt okružila, a ti si bio među šamljanima, i svi su povodili za tvojim željama? Muavija mu reče: “Zar to što tražim osvetu za njegovu krv, ne vidiš kao pomaganje?” On reče: “Ti si poput onog što je brat Džu'fe rekao:

لألفينك بعد الموت تندبني * وفي حياتي ما زودتني زادا

Vidim oplakuješ me nakon smrti, a za života ne dade mi ni brašnjenice.

 

Od njega prenose Ez-Zehra, Ebu Ez-Zubejr, El-Džeriri, Ibn Ebi Hasin, Abdulmelik Ibn Ebdžer, Katade, Ma'ruf, El-Velid Ibn Džemi', Mensur Ibn Hajan, Kasim Ibn Ebi Berde, Amr Ibn Dinar, Ikrime Ibn Halid, Kulsum Ibn Habib, Furat El-Kazaz i Abdulaziz Ibn Refi', i ti su hadisi postojeći u Muslimu. Ebu Tufejl je u Muslimu prenosio od Poslanika na hadžu. Prenosio je Poslanikove, s.a.v.a., osobine. O namazu i dokazima Vjerovjesništva prenosio je od Mu'az Ibn Džebela. O sudbini je prenosio od Abdullaha Ibn Mesu'da. Prenosio je od Alija, a.s., Huzejfe Ibn Esida, Huzejfe El-Jemanija, Abdullaha Ibn Abasa, Omera Ibn Hataba, kako to znaju oni koji slijede Muslimove hadise i koji polemišu o prenosiocima hadisa i njegovim lancima. Ebu Tufejl je umro u Meki 100. godine po H., neki kažu da je to bilo 102. neki 107. a neki 110. godine. A Ibn El-Kajserani je zapisao da je umro, Allah mu se smilovao, 120. godine po H., a Allah najbolje zna.

 

46.    Ibad Ibn Jakub El-Esedi Er-Revadžini El-Kufi. O njemu govori Ed-Darekutni pa kaže: “Ibad Ibn Jakub je šiija, veoma je iskren.” Također o njemu govori Ibn Haban pa kaže: “Ibad Ibn Jakub pozivatelj u rafidizam.” Ibn Huzejme kaže: “Prenio nam je Ibad Ibn Jakub, čovjek koji je pouzdan u svojoj predaji, a optužen u svojoj vjeri.” Ibad je bio čovjek koji je od Fadla Ibn Kasima, pa od Kasima pa od Sufjana Sevrija od Zubejda od Ibn Mesu'da prenio predaju da je učio: i Allah je poštedio vjernike borbe sa Alijem. (33:25) (وَكَفَى اللَّـهُ الْمُؤْمِنِينَ الْقِتَالَ) Isto tako prenio je hadis od Šerika od Asima od Zerra od Abdullaha da je Allahov Poslanik, s.a.v.a., rekao: “Kada vidite Muaviju na mome minberu, ubijte ga.” (إذا رأيتم معاوية على منبري فاقتلوه) Ovaj hadis prenose Taberi i drugi. Ibad je govorio: “Ko se na svakom namazu ne odrekne neprijatelja Muhammedovog Ehli bejta, bit će proživljen sa njima.” Također je rekao: “Zaista je Allah, s.v.t., pravedniji od toga da u Džennet uvede Talhu i Zubejra. Ratovali su protiv Alija, a.s., nakon toga što su mu dali prisegu.” Salih Džezre kaže: “Ibad Ibn Jakub je grdio Osmana.”Ja kažem, da su i pored toga od njega učili autori šest Sahiha, kao Buhari, Tirmizi, Ibn Madže, Ibn Huzejme i Ibn Ebi Davud. On je njihov šejh i povodom je povjerenja. O njemu govori Ebu Hatim i pored rigoroznosti kaže: “Šejh je pouzdan.” O njemu govori i Zehebi u Mizanu i kaže: “On je ekstremni šiija i prvak novotara; ipak govori istinu u hadisima.” Zatim navodi sve ono što smo do sada o njemu rekli. Od njega prenosi Buhari u Sahihu bez posrednika u poglavlju o Tevhidu. Umro je, Allah mu se smilovao, u ševalu 250. godine po H.

       A Kasim Ibn Zekerija El-Mutriz lažno prenosi od Ibada u vezi raspada mora i oticanja njihovih voda. Tražimo utočište kod Allaha od ružnih riječi onih koji ružno govore o vjernicima, a Allah je Taj od kojeg se traži pomoć protiv onog šta opisujete. (12:18)

 

47.    Abdullah Ibn Davud Ebu Abdurahman El-Hamedani El-Kufi. Živio je u El-Harbiji u Basri. Ibn Kutejbe ga u El-Me'arifu ubraja u šiijske prenosioce hadisa. Na njeg se poziva Buharija u svome Sahihu. Njegove ćeš hadise naći u Buhariji od E'amaša, Hišam Ibn Urveta i Ibn Džeriha. U Buhariji od njega na nekoliko mjesta prenose Museded, Amr Ibn Ali, Nasr Ibn Ali. Umro je, Allah mu se smilovao, 212. godine po H.

 

48.    Abdullah Ibn Šedad Ibn El-Had. Hadovo ime je bilo Usame Ibn Amr Ibn Abdullah Ibn Džabir Ibn Bišr Ibn Atvare Amir Ibn Malik Ibn Lejs El-Lejsi El-Kufi, ashab Emiru-l-mu'minina, a.s. Majka mu je bila Selma Binti Umejš El-Hasa'mije, Esmina sestra. Dakle on je sin od tetke Abdullah Ibn Džafera i Muahmmed Ibn Ebu Bekra a brat Amare kćerke Hamze Ibn Abdu-l-Mutaliba s majčine strane. Ibn Kutejbe o njemu govori da je živio u Kufi, da je bio fakih i alim, od tabiina. Pri kraju njegove biografije na 86. stranici šestog dijela Tabekata kaže: Abdullah Ibn Šedad je ustao sa onima koji su od karija ustali protiv Hadžadža za vrijeme Abdurahmana Ibn Muhameda Ibn El-Eša'sa. Poginu ja u bici na Dudžejlu. Također je rekao: On je pouzdan, fakih, prenio je mnogo hadisa, i bio je šiija. Ja kažem, bitka se desila 81. godine po H. i svi autori Sahiha i drugi imami su se pozivali na Abdullaha Ibn Šidada. Od njega su prenosili Ebu Ishak Šejbani, Ma'bad Ibn Halid i Sa'd Ibn Ibrahim. Njegove ćeš hadise u oba sahiha naći od njih i drugih kao i u ostalim Sahihima i Musnedima. U Buhariji i Muslimu od njega su zabilježeni hadisi koje je čuo od Alija, a.s., Mejmune i Aiše.

 

49.    Abdullah Ibn Omer Ibn Muhammed Ibn Eban Ibn Salih Ibn Umejr El-Karši El-Kufi, poznat kao Miškadane. Bio je šejh Muslimu, Ebu Davudu, El-Begviju, i grupi iz njihove klase koji su učili (hadise) od njega. Ebu Hatim govori o njemu i kaže: “Veoma iskren, prenose o njemu da je šiija. O njemu govori Salih Ibn Muhammed Ibn Džezre i kaže: “Bio je ekstremni šiija.” I pored toga Abdullah Ibn Ahmed prenosi od svoga oca da je rekao: “Miškadane je pouzdan.” Zehebi govoreći o njemu u El-Mizanu kaže: “Veoma iskren, ima hadise, slušao je od Ibn El-Mubareka i Ed-Darverdija i te klase. A od njega Muslim, Ebu Davud, El-Begvi i drugi. Pored njegovog imena stavlja inicijale Musima, Ebu Davuda ukazujući da se oni pozivaju na njega. Ulema o njemu prenosi ono što si već čuo, dajući do znanja da je umro 239. godine po H. Ja kažem da njegove hadise možeš naći u Muslimu od Abdeta Ibn Sulejmana, Abdullaha Ibn El-Mubareka, Abdurahmana Ibn Sulejmana, Ali Ibn Hašima, Ebu El-Havsa, Husejna Ibn Ali El-Dža'fija i Muhammed Ibn Fudejla. U Fitenu od njega prenosi Muslim bez posrednika. Ebu Abbas Es-Siradž kaže: Umro je, Allah mu se smilovao, 237 ili 238. godine po H.

 

50.    Abdullah Ibn Lehi'a Ibn Akabe El-Hadrami. Sudija i alim Egipta. Ibn Kutejbe ga u El-Mearifu ubraja u šiijske prenosioce hadisa. O njemu govori Adi – kako stoji u biografiji Ibn Lehi'e uMizanu – pa kaže: “Pretjeruju u šiizmu.” Ebu Ja'la prenosi od Kamil Ibn Talhe: “Pričao nam je Ibn Lehi'a da mu je pričao Hajj Ibn Abdullah El-Megafiri od Ebu Abdurahmana El-Hablija od Abdullaha Ibn Amra: “Poslanik, s.a.v.a., je kada je bio bolestan rekao: “Pozovite moga brata. Pa pozvaše Ebu Bekra, a on se okrenu od njega. Zatim reče: Pozovite mi brata. Pa pozvaše Osmana, a on se okrenu od njega. Zatim pozvaše Alija. Pa ga on pokri svojim ogrtačem i nasloni se na njega. Kada je otišao od njega. Rekoše mu: Šta ti je rekao? On reče: “Naučio me hiljadu kapija koje otvaraju hiljadu kapija...” Zehebi govori o njemu u El-Mizanu stavljajući pored njegovog imena inicijale DTK ukazujući na to ko od njega prenosi od autora Sunena. Njegove ćeš hadise naći u Tirmiziji, Ebu Davudu i ostalim musnedima. O njemu govori Ibn Halkan u Vefejatima, opisujući ga na lijep način. Od njega u Muslimu prenosi Ibn Veheb. Njegove hadise u Muslimu naći ćeš od Jezida Ibn Ebi Habiba. Ibn Kajserani o njemu govori u knjizi El-Džam'u bejne kitabej Ebi Nasr El-Kelabazi ve Ebi Bekr El-Isbahani – ubrajajući ga u prenosioce hadisa kod Buharije i Muslima. Umro je, Allah mu se smilovao, u ponedjeljak polovinom rebiu-l-ahira, 174. godine po H.

 

51.    Abdullah Ibn Mejmun El-Kadah El-Mekki. Jedna od ashaba Imama Dža'fer Ibn Muhammeda Es-Sadika, a.s. Na njega se pozivao Tirmizi. O njemu je pisao Zehebi, pored njegovog imena je pisao inicijal Tirmizije ukazujući da je prenosio od njega. Isto tako govori da je on preonsio od Džafer Ibn Muhammeda i Talhe Ibn Amra.

 

52.    Abdurrahman Ibn Salih El-Ezdi. Otac Muhammeda El-Kufija. O njemu govori njegov prijatelj i učenik Abbas Ed-Devri, pa kaže: “Bio je šiija.” O njemu govori i Ibn Adi, pa kaže: “Izgarao je u šiizmu.” Salih Ibn Džezre govori o njemu pa kaže: “Vrijeđao je Osmana.” Ebu Davud govoreći o njemu kaže: “Pisao je knjigu o nedostacima ashaba, loš čovjek, ali i pored toga od njega prenosi Abbas Ed-Devri i Imam El-Begavi. Nesai prenosi od njega, a Zehebi govori o njemu u Mizanu, stavljajući inicijale Nesaija pred njegovog imena dajući do znanja da se on pozivao na njega. Od Imama se o njemu prenosi ono što si već čuo, spominjući da ga Ibn Mu'in drži pouzdanim. Umro je, Allah mu se smilovao, 235. godine po H. Njegove ćeš hadise naći u Sunenu od Šerika i grupe iz njegove klase.

 

53.    Abdurezak Ibn Hemmam Ibn Nafi' El-Hamiri Es-Sana'ni. Bio je ugledni šiija i od njihovih dobrih selefu saliha. Ibn Kutejbe ga ubraja u svojoj knjizi El-Me'arif u šiijske prenosioce hadisa. Ibn El-Esir na 137. stranici u šestom dijelu El-Tarih el-Kamila, spominje da je umro krajem dešavanja 211. godine po H., pa kaže: “U njoj je umro Abdurezak Ibn Hemmam Es-Sana'ni, prenosilac hadisa. On je Ahmedov šejh. Bio je šiija...” El-Muteki El-Hindi govoreći o 5994. hadisu u Kenzu, navodi da je on šiija (El-Kenz, 6/391). Zehebi govori o njemu u Mizanu: “Abdurezak Ibn Hemam Ibn Nafi' El-Imam Ebu Bekr Sana'nski mula, jedan od istaknutih pouzdanih alima.” Zatim govori o njegovoj biografiji da bi rekao: “Napisao je brojne knjige, sastavio je El-Džami'u El-Kebir, riznicu znanja. Ljudi su išli k njemu, Ahmed, Iskah, Jahja, Zehebi, Rimadi, Abd.” Zatim govoreći o njemu prenosi riječi Abasa Ibn Abdulazima koji ga je demantirao. Zehebi odbija te stvari, riječima: “Ovo su stvari o kojima se nijedan musliman ne slaže sa Abasom, štaviše, ostali hafizi i predvodnici znanja pozivaju se na njega.” Zatim nastavlja pisati njegovu biografiju, pa prenosi od Et-Tajalijisija: “Čuo sam Ibn Mu'ina da je rekao: Čuo sam Abdurezaka jednog dana da nešto govori, pa sam iz toga zaključio da je šiija, pa mu rekoh: “Tvoji učitelji od kojih si učio, svi oni su sunije, Muamer, Malik, Ibn Džerih, Sufjan, El-Evzai. Pa od koga si uzeo ovaj mezheb, šiizma? On reče: “Došao nam je Džafer Ibn Sulejman Ed-Dab'i. Vidio sam da je moralan, upućen, te ovo uzeh od njega.”

A ja kažem da ovdje Abdurezak u svom govoru priznaje da je šiija, i tvrdi da je šiizam uzeo od Džafera Ed-Dab'ija, međutim, Muhamed Ibn Ebu Bekr El-Makdami je vjerovao da je Džafer Ed-Dab'i postao šiija od Abdurezaka, zbog čega proklinje Abdurezaka govoreći – kako to stoji u biografiji Džafera Ed-Dab'ija u Mizanu: “Ne bilo te Abdurezače! Osim njega niko nije upropastio Džafera!...” Ibn Mu'in se veoma pozivao na Abdurezaka, iako je on pred njim priznao da je šiija, kako si već čuo. (Kako to stoji kod njega u biografiji o Abdurezaku.) Ahmed Ibn Ebu Hejseme je rekao: “Rečeno je Ibn Mu'inu da Ahmed govori: “Ubejdullah Ibn Musa je odbijao njegove hadise jer je šiija.” Ibn Mu'in reče: “Tako mi Allaha, mimo Kojeg nema drugog božanstva, zaista je Abdurezak sto puta bolji u tome (hadisu) od Ubejdullaha. I čuo sam od Abdurezaka mnogostruko više nego li od Ubejdullaha.” Ebu Salih Muhamed Ibn Ismail Ed-Dirari – kako to stoji u Abdurezakovoj biografiji u El-Mizanu: “Čuli smo kada smo bili u San'i kod Abdurezaka da su Ahmed, Ibn Mu'in i drugi odbacili ili kritikovali Abdurezakove hadise – jer je šiija – zbog toga smo se veoma rastužili, pa smo rekli: “Potrošili smo se, i putovali smo i napatili se. Tada sam pošao sa hadžijama prema Meki i sreli smo Jahjaa te ga upitasmo, a on reče: “O Ebu Salih! Da Abdurezak postane otpadnik od vjere, ne bismo odbacili njegove hadise.” Ibn Adi govori o njemu pa kaže: “Prenosio je hadise o vrlinama, s kojima se niko nije slagao, [9] a iznosio je i apsurdne nedostatke o drugima, [10] i povezali su ga sa šiijama...”

Ja kažem i pored toga da je rečeno Ahmed Ibn Hanbelu – kako stoji u Abdurezakovoj biografiji u El-Mizanu – “Da li si vidio nekog s boljim hadisima od Abdurezaka?” On reče: “Ne.”

Ibn El-Kajserani pri kraju Abdurezakove biografije u svojoj knjizi El-Džam'u bejne ridžali es-ssahihajn, pozivajući se na Imama Ahmeda iznosi: “Kada se ljudi ne slažu o Muamerovim hadisima, tada bude onako kako je rekao Abdurezak...”

Rekao je Muhalid Eš-Še'iri: “Bio sam kod Abdurezaka, pa neko spomenu Muaviju, pa Abdurezak reče – kako stoji u njegovoj biografiji u Mizanu: “Nemoj da nam zagađuješ druženje spominjanjem Ebu Sufjanovog sina!”

Zejd Ibn El-Mubarek kaže: “Bili smo kod Abdurezaka pa nam je prenio hadis od Ibn El-Hadesana. Kada je pročitao Omerove riječi upućene Aliju i Abasu: “Ti si došao tražiti naslijeđe od bratića, a ovaj je došao tražiti miraz svoje žene koji je naslijedila od svoga oca.” Abdurezak – kako stoji u njegovoj biografiji u El-Mizanu – reče: “Vidi ove neznalice, kaže: od svog bratića?! od njenog oca?! Neće da kaže od Allahovog poslanika, s.a.v.a.

Ja kažem i pored ovoga, svi su od njega uzimali i pozivali se na njega, čak je rečeno kako to stoji u njegovoj biografiji u Vefejatu od Ibn Halkana: “Nisu ljudi nakon Poslanika do nikoga putovali kao što su putovali k njemu.” U Vefejatu kaže: “Od njega su prenosili imami muslimana u njegovo vrijeme, od njih su Sufjan Ibn Ajiine, on je jedan od njegovih šejhova, Ahmed Ibn Hanbel, Jahja Ibn Mu'in i drugi...”

Njegove ćeš hadise naći u svih Sahihima i svim Musnedima, jer su puni njih. Rođen je 126. godine po H. Počeo je sticati znanje u 20. godini. Umro je, Allah mu se smilovao, 211. godine po H. Bio je savremenik Imama Sadika, a.s., 22 godine. [11] Umro je za vrijeme Imama Muhammeda Tekija Dževada, a.s. Devet godina prije smrti Imama Dževada, a.s.[12] Da ga Allah proživi u njihovom društvu jer je iskreno u ime Allaha svoj život posvetio njihovoj vlasti.

 

54.    Abdulmelik Ibn E'ajun. Brat Zurareta, Hamrana, Bekira, Abdurahmana, Malika, Musaa, Darisa i Ummu-l-Esvede, djece E'ajuna. Svi su šiije. Postigli su veliki značaj u uslugama šerijatu. Imaju dobre i berićetne potomke, koji su njihovog mezheba. O njemu govori Zehebi u Mizanu: “Abdulmelik Ibn E'ajun AHM, od Ebu Vaila i drugih.” Ebu Hatim kaže: “Dobar.” Ibn Mu'in kaže: “Nema problema.” Drugi kaže: “Veoma iskren, rafidija.” Ibn Ajiine kaže: “Govorio mi je hadise Abdulmelik, bio je rafidija.” Ebu Hatim kaže: “Stari šiija, hadisi su mu dobri, od njega su prenosili oba Sufjana, od njega su prenosili kao i od drugih...”

Ja kažem da o njemu govori Ibn Kajserani u knjizi El-Džam'u bjen ridžali es-sahihajn, pa kaže: “Abdulmelik Ibn E'ajun brat Hamrana El-Kufija, bio je šiija. U Buhariji su hadisi o tevhidu od njega prenijeti preko Ebu Vaila, a u Muslimu o imanu. Od njega prenosi Sufjan Ibn Ajine kod obojice...”

Ja kažem da je umro za vrijeme Imama Sadika, a.s., on je dovio i prizivao milost na njega. Ebu Džafer Ibn Babevejh prenosi da je Imama Sadik, a.s., posjetio njegov mezar u Medini, a s njim su bili i njegovi ashabi, blago njemu, čeka ga divno prebivalište.

 

55.    Abejdullah Ibn Musa El-Abesi El-Kufi. Jedan od Buharijevih učitelja u njegovom Sahihu. O njemu govori Ibn Kutejbe govoreći o prenosiocima hadisa u El-Mearifu (str. 177) govoreći da je šiija. Navodeći šiijske prenosioce hadisa u poglavlju El-Firek u El-Me'arifu na str. 206, ubraja ga također među njih. Ibn Sa'd piše njegovu biografiju u šestom tomu Tabekata navodeći da je šiija (str. 279) te da je prenosio hadise o šiizmu, zbog čega je kod velikog broja ljudi smatran slabim. Mnogo je učio Kur'an.” Ibn El-Esir u Kamilu spominje da je umro pri kraju dešavanja 213. godine po H. (6/139) Pa kaže: “Ubejdullah Ibn Musa El-Abesi bio je fakih, šiija, jedan od Buharijevih učitelja u Sahihu.” Zehebi o njemu govori u El-Mizanu: “Ubejdullah Ibn Musa El-Abesi El-Kufi, Buharijev učitelj, podrazumjeva se da je pouzdan, međutim, zalutali šiija.” Ebu Hatim i Ibn Mu'in drže da je pouzdan. Ebu Hatim je rekao: “Ebu Hatim je sigurniji od njega, a Ubejdullah je oprezniji od njih u hadisima Israila. Ahmed Ibn Abdullah El-Adželi kaže: “Ubejdullah Ibn Musa je bio poznavalac Kur'ana, u tome je prednjačio, nisam ga vidio uzdignute glave, niti nasmijanog.” Ebu Davud kaže: “Ubejdullah je bio zalutali šiija...” O njemu govori Zehebi pri kraju biografije o Metaru Ibn Mejmunu svoga El-Mizana pa kaže: “Ubejdullah je pouzdan, šiija.” Ibn Mu'in je učio od Ubejdullaha Ibn Musaa i od Abdurezaka iako je znao da su šiije. Ahmed Ibn Ebu Hajseme – kako već stoji u biografiji Abdurezaka u Zehebijevom Mizanu, kaže: “Pitao sam Ibn Mu'ina, jer bilo mu je rečeno da Ahmed govori kako Ubejdullah odbacuje njegove (Abdurezakove)[13] hadise jer je šiija. Tada Ibn Mu'in reče: “Tako mi Allaha osim Kojeg drugog božanstva nema, Abdurezak je u tome bio veći od Ubejdullaha sto puta. Od Abdurezaka sam mnogostruko više slušao nego li od Ubejdullaha.”

Ja kažem da se na Ubejdullaha poziva šest autora Sahiha i drugi pored njih, a njegove ćeš hadise u oba Sahiha naći od Šejbana Ibn Abdurahmana. U Buhariji od E'amaša, Hišam Ibn Urveta, Ismail Ibn Ebi Halida. U Muslimu od Israila, Hasana Ibn Saliha, Usame Ibn Ibrahima, Ebu Bekra Ibn Ebi Šejbeta, Ahmeda Ibn Ishaka El-Buharija, Mahmuda Ibn Gilana, Ahmeda Ibn Ebi Seridža, Muhammeda Ibn El-Hasana Ibn Eškaba, Muhammeda Ibn Halida Ez-Zehebija i Jusufa Ibn Musa El-Katana.

Muslim od njega prenosi preko El-Hadžadža Ibn Eš-Ša'ira, Kasim Ibn Zekerije, Abdullaha Ed-Daremija, Ishaka Ibn Mensura, Ibn Ebi Šejbe, Abda Ibn Hamida, Ibrahima Ibn Dinara i Ibn Namira. Zehebi u Mizanu kaže: “Umro je, Allah mu se smilovao, 213. godine po H., bio je čovjek suzdržan od ovog svijeta, pobožan i pouzdan u Allaha.”

Ja kažem da je umro početkom mjeseca zu-l-kadeta.

 

56.    Osman Ibn Umejr Ebu El-Jakzan Es-Sekafi El-Kufi El-Bidžli. Zovu ga Osman Ibn Ebi Zur'e, i Osman Ibn Kajs, i Osman Ibn Ebi Hamid. Ebu Ahmed Ez-Zubejri kaže da je vjerovao u redž'at (koncept povratka nekih umrlih kada dođe Imam Mehdi, a.s.). Ahmed Ibn Hanbel kaže: “Ebu El-Jakzan je učesnik fitne sa Ibrahimom Ibn Abdullahom Ibn Hasanom.” Ibn Adi kaže: “Izgubio je mezheb, vjeruje u redž'at, ali i pored njegovih slabosti od njega su prenosili pouzdani prenosioci.”

Ja kažem da je činjenica da kada god žele omalovažiti nekog šiijskog prenosioca hadisa i umanjiti njegovu vrijednost obilježe ga redž'atom. Na taj su način držali nepouzdanim Osmana Ibn Umejra. Da je čak Ibn Mu'in rekao: “Nema problema.” Bez obzira na sve čime su ga napadali nisu se ustručavali učiti od njega E'amaš, Sufjan, Šu'be, Šerik i drugi iz klase. Od njega je prenosio Ebu Davud, Tirmizi i drugi u svojim Sunenima, pozivali su se na njega. Njegove ćeš hadise naći kod njih od Enesa i drugih. Zehebi govori o njemu u Mizanu prenoseći o stanjima i riječima učenjaka o njemu, što si već čuo. Pored imena mu stavlja inicijale DTK ukazujući na autore Sunena koji prenose od njega.

 

57.    Adi Ibn Sabit El-Kufi. Ibn Mu'in za njega kaže: “Ekstremni šiija.” Darekutni kaže: “Rafidija, pretjeruje, ali je pouzdan.” Džuzdžani kaže: “Skrenuo s puta.” Mes'udi kaže: “Nismo sreli nikoga da toliko govori o šiizmu poput Adija Ibn Sabita.” Zehebi u Mizanu govori o njemu: “On je šiijski alim, od njihovih iskrenih, njihovih sudaca, imam u njihovim džamijama, da su šiije poput njega zlo bi im se umanjilo.” Zatim opširno piše njegovu biografiju pa prenosi stavove učenjaka o njemu, sve što si već čuo. Također prenosi i to da je bio pouzdan kod Darekutnija, Ahmed Ibn Hanbela, Ahmeda El-Adžlija, Ahmeda Nesaija. Pored njegovog imena stavlja inicijale, u znak toga da autori svih šest Sahiha prenose od njega. Njegove ćeš hadise naći u Buhariji i Muslimu od El-Bera'a Ibn Aziba, Abdullaha Ibn Jezida on mu je djed po majci, Abdullaha Ibn Ebi Evfa, Sulejman Ibn Sarda i Se'id Ibn Džubejra. Dok ćeš hadise od Zerr Ibn Habiša, Ibn Hazima El-Ešdže'ija naći u Muslimu. Od njega prenose E'amaš, Mas'ar, Se'id, Jahja Ibn Se'id El-Ensari, Zejd Ibn Ebi Enise i Fudejl Ibn Gazvan.

 

58.    A'tijjeh Ibn S'ad Ibn Dženade El-A'vfi Ebu El-Hasan El-Kufi. Poznati tabiin. Zehebi govori o njemu u El-Mizanu pa prenosi od Salima El-Muradija: “Atijje je bio šiija.” O njemu govori imam Ibn Kutejbe govoreći o prenosiocima hadisa u El-Me'arifu, nakon njegovog unuka El-Avfi El-Kadija – a on je spomenuti El-Husejn Ibn El-Hasan Ibn Atijjeh, pa kaže: “Atijjeh Ibn S'ad je bio fakih za vrijeme Hadžadža i pokazivao je šiizam. Kada je Ibn Kutejbe navodio neke od šiijskih prenosilaca hadisa u poglavlju El-Firek u El-Me'arifu, među njih je svrstao i Atijju El-A'vfija. O njemu govori Ibn Sa'd u šestom dijelu Tabekata na 212. stranici, ukazujući na njegovu upućenost i postajanost u šiizmu. Te da mu je otac S'ad Ibn Dženade bio Alijev, a.s., ashab, a došao mu je kada je Ali, a.s., bio u Kufi, pa je rekao: “O Emiru-l-mu'minine, rodio mi se sin, nadjeni mu ime.” Ali, a.s., reče: “Ovo je (عطية الله) dar Božiji, zato mu daj ime Atijje.” Ibn Sa'd kaže: “Atije je pošao sa Eš'asom na Hadžadža. Pošto je Eš'asova vojska poražena, Atije je pobjegao u Perziju. Pa je Hadžadž napisao pismo Muhamed Ibn Kasimu Es-Sekafiju da pozove Atiju. Ukoliko prizove prokletstvo na Ali Ibn Ebi Taliba, pusti ga, u suprotnom udari mu 400 bičeva, obrij mu i kosu i bradu. Ovaj ga pozva i pročita mu Hadžadžovo pismo. Atije nije prihvatio da izgovori prokletsvo. Zato je primio 400 udaraca, i obrijali su mu kosu i bradu. Kada je Kutejbe postao upravitelj Horasana, Atije dođe u Horasan, gdje je ostao dok Omer Ibn Hubejre nije postao upravitelj Iraka. Tada mu je Atije napisao pismo, tražeći dozvolu da dođe. Dobio je dozvolu, te on dođe u Kufu, gdje je ostao do smrti 111. godine.” Zatim reče: “Bio je pouzdan, i hadisi su mu dobri...”

Ja kažem: Njegova su djeca šiije Ehli bejta Muhammedovog, s.a.v.a., među njima ima velikana, uglednih i istaknutih ljudi, poput Husejn Ibn Hasana Ibn Atijje koji bijaše glavni sudac Šarkije nakon Hafs Ibn Gijasa – kako stoji na 176. stranici Ibn Kutejbinog El-Mearifa. Nakon čega prelazi u Asker El-Mehdi. Umro je, Allah mu se smilovao, 201. godine po H. i poput Muhammed Ibn Sa'd Ibn Muhameda Ibn El-Hasana Ibn Atije koji je bio sudac u Bagdadu[14] a bio je muhadis, prenosi od oca S'ada od amidže Husejn Ibn El-Hasana Ibn Atije.

Vratimo se Atiji El-Avfiju i recimo, da se na njega poziva Ebu Davud i Tirmizi. A njegove ćeš hadise u njihovim Sahihima naći od Ibn Abbasa, Ebu Se'ida, Ibn Omera. On ima hadise od Abdullaha Ibn El-Hasana od njegovog oca, od nene Ez-Zehre, velikodostojnice žena Dženneta. Od njega su učili El-Hasan Ibn Atijje, Hadžadž Ibn Ertat, Mus'ir, El-Hasan Ibn Udvan i drugi.

 

59.    El-'Ala' Ibn Salih Et-Tejmi El-Kufi. O njemu govori Ebu Hatim pa – kako stoji u El-'Ala'ovoj biografiji u El-Mizanu – kaže: “Bio je stari šiija.” Ja kažem da i pored toga na njega su se pozivali Ebu Davud, Tirmizi. Ibn Mu'in ga je okarakterisao kao pouzdanog. Ebu Hatim i Ebu Zer'e kažu: “Uredu je.” Njegove ćeš hadise naći od Jezida Ibn Ebi Merjema i Hakema Ibn Utejbe u Tirmizijevom i Ebu Davudovom Sahihu i svim sunijskim musnedima. Od njega prenose Ebu Ne'im, Jahja Ibn Bekir i grupa te klase. Ovaj El-'Ala' je jedno a El-'Ala' Ibn Ebi El-Abbas, mekkanski pjesnik, je drugo, on je bio od Sufjanskih šejhova, prenosio je od Ebu Tufejla, a on prethodi El-'Ala'u Ibn Salihu jer je Ibn Salih kufljanin, a pjesnik je mekkanac. O njima govori Zehebi u El-Mizanu, prenoseći da su njih dvojica šiijski prenosioci hadisa od svojih prethodnika. Pjesnik El-'ala' je pisao poeme pohvale o Aliju, a.s., kao neoborive dokaze i jasne argumente o istini. Također ima elegije o sejjidu šehida Imamu Husejnu, a.s.

 

60.    'Alkame Ibn Kajs Ibn Abdullah En-Nahe'i Ebu Šibl. Amidža je Esvedu i Ibrahimu, Jezidovim sinovima. Bio je od prijatelja Muhammedovog Ehli bejta. Šehristani ga u El-Milelu ve-n-Nihelu ubraja u šiijske prenosioce hadisa.” Bio je od prvaka među muhadisima koje nabraja Ebu Ishak El-Džuzdžani, pa između ostalog kaže: “Među kufljanima bijahu ljudi koje narod nije volio zbog njihovog mezheba, a ti ljudi su bili renomirani muhadisi Kufe poput Ebu Ishaka...” Alkame i njegov brat Ubej bili su Alijevi ashabi, bili su s njim na Sifinu, Ubej je pao kao šehid, zvali su ga Ebu Salat, zbog mnoštva namaza. Alkama pak, njegova sablja je natopljena krvlju nepokorne skupine. Ranjen je u nogu i bio je od mudžahida na Allahovom putu. Ostao je Muavijin neprijatelj do smrti. Ebu Berde je Alkamino ime upisao u listu izaslanika za vrijeme Muavijine vlasti. Alkame nije bio time zadovoljan, pa je napisao Ebu Berdi: “Izbriši moje ime! Izbriši moje ime!” Ovo navodi Ibn Sa'd u Alkaminoj biografiji u šestom dijelu Et-Tabekata, str. 57.

Što se Alkamine vjerodostojnosti i cijenjenosti kod sunija tiče, to je neosporna stvar. Na njega su se pozivali autori šest Sahiha i drugi. Njegove ćeš hadise naći u Buhariji i Muslimu od Ibn Mes'uda Ebu Darda'a, Aiše. A od Osmana i Ebu Mes'uda u Muslimu. Od njega prenosi u oba Sahiha bratanac Ibrahim Nahe'i. U Muslimu Abdurahman Ibn Zejd, Ibrahim Ibn Jezid i Šu'bi. Umro je, Allah mu se smilovao, 62. godine po H. u Kufi.

 

61.    Ali Ibn Bedime. O njemu govori Zehebi u Mizanu, prenoseći riječi Ahmed Ibn Hanbela da su njegovi hadisi dobri, te da je on od prvaka šiizma. Ibn Mu'in ga prihvata za pouzdanog. On prenosi od Ikrime i drugih. A Šu'be i Mu'amer su učili od njega. Pored njegovog imena stavlja inicijale kao znak da autori Sunena prenose od njega.

 

62.    Ali Ibn El-Džu'd Ebu El-Hasan El-Dževhari El-Bagdadi. Prijatelj Beni Hašima. Jedan od Buharijevih učitelja. Ibn Kutejbe ga u El-Me'arifu ubraja u šiijske prenosioce hadisa. O njemu se prenosi – u njegovoj biografiji u Mizanu: Da je šezdeset godina postio Davudov post, tj. svaki drugi dan je postio. Ibn El-Kajserani govori o njemu u knjizi El-Džam'u bejne ridžali-s-sahihajni, pa kaže: “Buharija je prenosio od njega u knjizi Isna 'ašere hadisen. Ja kažem da je umro, Allah mu se smilovao, 230. godine po H. u 96. godini života.

 

63.    Ali Ibn Zejd Ibn Abdullah Ibn Zuhejr Ibn Ebi Melike Ibn Džez'an Ebu El-Hasan El-Karši Et-Tejmi El-Basri. O njemu govori Ahmed El-'Adžli: “Bio je šiija.” Jezid Ibn Zer'i kaže: “Ali Ibn Zejd je bio rafidija.” I pored toga od njega su učili alimi iz generacije tabiina poput Šu'beta, Abdulvarisa i drugih ljudi te klase. Bio je jedan od triju fakiha Basre. To su bili Katade, Eš'as El-Hadani i on, Ali Ibn Zejd, sva trojica bili su slijepi. Kada je umro Hasan Basri, rekli su Ali Ibn Zejdu: “Sjedni na njegovo mjesto.” To je zbog toga jer njegove vrline su bile očite. Bio je od velikana, jer s njim su sjedili samo ugledni ljudi. Takvo što se u ono vrijeme rijetko događalo šiijama u Basri. O njemu govori Zehebi u El-Mizanu i navodi sve ovo što smo rekli o njemu. Kajserani također piše njegovu biografiju u knjizi El-Džam'u bejne ridžali-s-sahihajni, spominjući da je Muslim prenosio od njega skupa sa Sabitom El-Benanijem. Te da je on o džihadu slušao od Enes Ibn Malika. Umro je, Allah mu se smilovao, 131. godine po H.

 

64.    Ali Ibn Salih. Brat Hasana Ibn Saliha. O njegovim smo vrlinama govorili kada smo pisali o njegovom bratu Hasanu. On je od šiijskih prethodnika i uleme, kao i njegov brat. Na njega se poziva Muslim u poglavlju o trgovini. Ali Ibn Salih prenosi od Selemeta Ibn Kehila, a od njega prenosi Veki', obojica su šiije. Rođen je 100. godine po H. a umro je, Allah mu se smilovao, 151. godine po H.

 

65.    Ali Ibn Gurab Ebu Jahja El-Fezari El-Kufi. Ibn Habban kaže: “Bio je ekstremni šiija.” Ja kažem da zato Džuzdžani kaže: “Otpada.” Ebu Davud kaže: “Odbacili su njegove hadise.” Međutim, Ibn Mu'in i Darekutni ga prihvataju kao pouzdanog. Ebu Hatim kaže: “On je uredu.” Ebu Zer'e: “On je kod mene veoma iskren.” Ahmed Ibn Hanbel kaže: “Kod njega sam vidjeo samo iskrenost.” Ibn Mu'in kaže: “Siromah, veoma iskren.” Zehebi o njemu govori u El-Mizanu prenoseći ekspertize učenjaka o njemu, a to si već čuo. Pored imena mu stavlja inicijale SK, kao aluziju na to ko se pozivao na njega od autora Sunena. Prenosio je od Hišam Ibn Urveta, Ubejdullaha Ibn Omera. Ibn S'ad o njemu govori u šestom dijelu Tabekata, na str. 273, pa kaže: “Od njega je prenosio Ismail Ibn Redža' E'amašove hadise o Osmanu...” Umro je, Allah mu se smilovao, početkom 184. godine po H. u Kufi, za vrijeme Haruna.

 

66.    Ali Ibn Kadim Ebu El-Hasan El-Ĥaza'i El-Kufi. On je učitelj Ahmed Ibn El-Furatu, Ja'kubu El-Fesviju i drugima iz te klase. Od njega su slušali i na njega se pozivali. Ibn S'ad govori o njemu u šestom dijelu Tabekata, na 282. stranici, te navodi da: “Bio je tvrdokorni šiija.” Ja kažem, da ga je zbog toga Jahja označio slabim. A Ebu Hatim je rekao: “Iskren je.” Zehebi govori o njemu u El-Mizanu, prenoseći stavove uleme o njemu, što smo već naveli. Pored imena mu stavlja inicijale zbog toga što od njega prenose Ebu Davud i Tirmizi. Kod njih on prenosi od Se'id Ibn Ebi Arubeta i Katara. Umro je, Allah mu se smilovao, 213. godine po H. za vrijeme Me'muna.

 

67.    Ali Ibn El-Munzir Et-Taraifi. Bio je učitelj Tirmiziji, Nesaiju, Ebu S'adu, Abdurahmanu Ibn Ebi Hatimu i drugima iz njihove klase. Učili su od njega i pozivali se na njeg. Zehebi govori o njemu u El-Mizanu, stavljajući pored njegova imena inicijale TSK kao znak da od njega hadise prenose autori Sunena. Prenosi od Nesaija kako navodi da je Ali Ibn El-Munzir bio pravi šiija i pouzdan.” Ibn Hatim je rekao: “Veoma iskren, pouzdan.” Prenosi od Ibn Fudejla, Ibn Ajine, El-Velida Ibn Muslima. Nesai svjedoči da je pravi šiija. Da bi se pozivao na njegove hadise u Sahihu. Pa nek uzmu pouku širitelji lažnih vijesti i oni koji pate od predrasuda. Umro je Ali Ibn El-Munzir, Allah mu se smilovao, 256. godine po H.

 

68.    Ali Ibn Hašim Ibn El-Berid Ebu El-Hasan El-Kufi El-Hazaz El-'Aidi. Jedan od učitelja imama Ahmeda. O njemu govori Ebu Davud, pa kaže: “Dokazani šiija.” Ibn Habban kaže: “Ali Ibn Hašim je bio ekstremni šiija.” Buharija kaže: “Ali Ibn Hašim i njegov otac su pretjerivali u svome mezhebu.” A ja kažem da ga je Buharija zbog toga odbacio. Međutim, peterica se pozivaju na njega. Ibn Mu'in i drugi ga prihvataju kao pouzdanog. Ebu Davud ga ubraja u El-Esbatu. Ebu Zer'e kaže: “Veoma iskren.” Nesai kaže: “Uredu je.” Zehebi u El-Mizanu govori o njemu i prenosi njihove stavove koje smo već iznijeli. Hatib El-Bagdadi izvještava u svome Tarihu (12/116) o Ali Ibn Hašimu od Muhammed Ibn Muhammed Ibn Sulejmana El-Bagandija: “Rekao je Ali Ibn El-Medini: “Ali Ibn Hašim Ibn El-Berid je bio veoma iskren, bio je šiija.” Pa prenosi od Muhammed Ibn Ali El-Adžirija: “Pitao sam Ebu Davuda o Ali Ibn Hašim Ibn El-Beridu. On reče: “Pitali su o njemu Isa Ibn Junusa, pa je on kazao: “To je šiijska porodica, kod njih nema laži.” Pa prenosi od Ibrahima Ibn Jakuba El-Džuzdžanija: “Hašim Ibn El-Berid i njegov sin Ali Ibn Hašim El-Berid su pretjerivali u svojem lošem mezhebu...” A ja kažem da su se i pored svega ovog peterica pozivala na Ali Ibn Hašima. Njegove ćeš hadise o braku (nikah) naći kod Muslima od Hišam Ibn Urveta a o traženju dozvole (esti'zan) od Talhe Ibn Jahjaa. Od njega prenose u Muslimu Ebu Muamer Ismail Ibn Ibrahim i Abdullah Ibn Aban. Od njega također prenosi Ahmed Ibn Hanbel te dvojica Ebu Šejbetovih sinova i drugi iz te klase, kojima je Ali Ibn Hašim bio učitelj. Zehebi kaže: “Umro je 181. godine po H., pa je vjerovatno da je on prvi od imam Ahmedovih učitelja koji su umrli.

 

69.    Ammar Ibn Zurejk El-Kufi. Sulejmani ga svrstava u rafidije, kako to navodi Zehebi govoreći u El-Mizanu o Ammaru. Ali i pored toga što je rafidija na njega su se pozivali Muslim, Ebu Davud i Nesai. Njegove ćeš hadise naći u Muslimu od E'amaša, Ebu Ishaka Es-Sebi'ija, Mensura i Abdullah Ibn Isaa. Od njega u Muslimu prenose Ebu El-Dževab, Ebu El-Ahvas Selam, Ebu Ahmed Ez-Zubejri i Jahja Ibn Adem.

 

70.    Ammar Ibn Mu'avija ili Ibn Ebi Mu'avija. Zvali su ga Ibn Hubab. Također su ga zvali Ibn Salih Ed-Dihni El-Bidžli El-Kufi. Nadimak mu je Ebu Mu'avija. Bio je jedan od šiijskih heroja. Bio je uznemiravan na putu Muhammedovog Ehli bejta, do mjere da mu je Bišr Ibn Mervan samo zato što je bio šiija posjekao ahilove tetive. On je učitelj oba Sufjana i Šu'beta i Šerika i El-Ebara. Od njega su učili i na njega se pozivali. Ahmed, Ibn Mu'in, Ebu Hatim i ljudi ga drže pouzdanim. Njegove hadise bilježi i Muslim i autori četiri Sunena. Zehebi o njemu govori i prenosi o njemu ono što smo već naveli. Piše o njemu dva životopisa u El-Mizanu. Otvoreno navodeći da je šiija i da je pouzdan. Kao i to da protiv njega niko nije pričao osim El-'Akilija, te da nije imao nedostatka osim što je bio šiija. Njegove ćeš hadise o hadžu naći kod Muslima od Ebu Zubejra. Umro je, Allah mu se smilovao, 133. godine po H.

 

71.    Amr Ibn Abdullah Ebu Ishak Es-Sebi'i El-Hamedani El-Kufi. Šiija, po navodima Ibn Kutejbe u El-Me'arifu, Šehristanija u El-Milelu ve-n-Nihelu. Bio je prvak muhadisa, čiji mezheb ni u principima ni u ograncima nisu voljele nasibije, jer su se kretali putem kojim je išao Ehli bejt, slijedivši njih u vjeri bili su posvećeni Bogu. Upravo zbog toga Džuzdžani kaže – kao što stoji u Zubejdovoj biografiji u El-Mizanu: “U kufi je bilo onih čiji mezheb ljudi nisu voljeli, oni su prvaci muhadisa Kufe, poput Ebu Ishaka, Mansura, Zubejda El-Jamija, E'amaša i drugih njihovih prijatelja. Ljudi su ih tolerilari zbog istinitog prenošenja hadisa, ali su se zaustavljali na njihovoj priči...” A ja kažem da u ono na čemu su se nasibije zaustavljale na priči Ebu Ishaka jeste ono što prenosi Amr Ibn Ismail El-Hamedani – kao što stoji u njegovoj biografiji u El-Mizanu – od Ebu Ishaka da je rekao: “Rekao je Allahov poslanik, s.a.v.a.: “Ali je poput stabla, kojem sam ja korijen, Ali njegove grane, a Hasan i Husejn plodovi, a šiije lišće.”

قال رسول الله صلى الله عليه وآله وسلم: «علي كشجرة أنا أصلها، وعلي فرعها، والحسن والحسين ثمرها، والشيعة ورقه

Jedini razlog zašto je Mugire rekao: “niko nije uništio kufljane osim njihovog Ebu Ishak i E'amaša,” je to što su bili iskreni sljedbenici Muhamedovog Ehli bejta, čuvari onoga što je došlo u sunetu o njihovim karakteristikama. A bili su mora znanja, slijedili su Božije imperative. Svi autori šest Sahiha i drugi su se pozivali na njih. Ebu Ishakove hadise naći ćeš u oba Sahiha od El-Bera'a Ibn Aziba, Jezida Ibn Erkama, Harisa Ibn Veheba, Sulejmana Ibn Sarda, Nu'mana Ibn Bešira, Abdullaha Ibn Jezida El-Ĥatmija i Amr Ibn Mejmuna. Od njega prenose u oba sahiha Šu'be, Sevri, Zuhejr, njegov unuk Jusuf Ibn Ishak Ibn Ebi Ishak. Ibn Ĥalekan kaže – kako stoji u njegovoj biografiji u El-Vefejatu: “Rođen je tri godine prije Osmanovog hilafeta, a umro je, Allah mu se smilovao, 127 ili 128 ili 129. godine po H.” Jahja Ibn Mu'in El-Medaini kaže: “Umro je 132. godine po H.” A Allah najbolje zna.

 

72.    'Avf Ibn Ebi Džemile El-Basri Ebu Sahl. Poznat je kao arap, ali porijeklom nije arap. Zehebi u El-Mizanu govori o njemu: “Zvali su ga 'Avf Es-Sidk (tj. Avf istinoljubivi), kažu da je bio šiija, a grupa učenjaka su ga smatrali pouzdanim.” Zatim prenosi stav o tome da je bio šiija od Džafer Ibn Sulejmana. Pa od Bendara prenosi riječi o tome da je bio rafidija. Ja kažem da ga je Ibn Kutejbe u El-Me'arifu ubrojao u šiijske prenosioce hadisa. Od njega su učili Ruh, Hevze, Šu'be, En-Nadr Ibn Šemil, Osman Ibn El-Hejsam i drugi iz njihove klase. Na njega su se pozivali autori šest Sahiha i drugi osim njih. Njegove ćeš hadise naći u Buhariji od Hasana, Seida, sinova Ebu Hasana Basrija, Muhammeda Ibn Sirina, Sejjara Ibn Selameta. U Muslimu od Nadra Ibn Šemila. A od Ebu Redža'a El-'Atarudija u oba Sahiha. Umro je, Allah mu se smilovao, 146. godine po H.

 

Fa (ف)

 

73.    El-Fadl Ibn Dekin. Ime Dekina je Amr Ibn Hammad Ibn Zuhejr El-Melai El-Kufi. Poznat kaoEbu Ne'im. On je Buharijev učitelj u Sahihu. U šiijske prenosioce hadisa ubraja ga grupa stručnih alima, poput Ibn Kutejbe u El-Me'arifu. Zehebi o njemu piše u El-Mizanu pa kaže: “El-Fadl Ibn Dekin Ebu Ne'im je hafiz, argument, osim što je šiija.” Također prenosi da je Ibn El-Džunejd el-Hatli rekao: “Čuo sam da Ibn Mu'ina govori: “Kada bi Ebu Ne'im nekoga spomenuo i rekao: “Dobar čovjek,” pa ga je hvalio, e taj je šiija. A kada bi rekao: “Taj je murdžija.” Znaj da je taj sunija i da je uredu.” Zehebi kaže: “Ove riječi aludiraju na to da je Jahja Ibn Mu'in naginjao murdžijama. Kao i da aludira na to da je Fadla gledao kao na tvrdokornog šiiju.” Zehebi prenosi u biografiji Halida Ibn Muhalida, u El-Mizanu, Džuzdžanijev stav da je Ebu Ne'im bio kufljanskog mezheba, tojest, šiija.” Jednom riječju, iako je El-Fadl Ibn Dekin bio šiija, u što nema sumnje, ipak na njega se pozivaju autori šest sahiha. Njegove ćeš hadise naći u Buhariji od Hammama Ibn Jahjaa, Abdulaziza Ibn Ebi Selemeta, Zekerijje Ibn Ebi Zaideta, Hišama Ed-Dastvaija, E'maša, Mus'ira, Sevrija, Malika, Ibn Ajine, Šejbana i Zuhejra. A u Muslimu od Sejf Ibn Ebi Sulejmana, Ismail Ibn Muslima, Ebu Asima Muhammed Ibn Ejjuba Es-Sekafija, Ebu El-'Amisa, Musaa Ibn Alija, Ebu Šehaba, Musaa Ibn Nafi'a, Sufjana, Hišama Ibn S'ada, Abdulvahida Ibn Ejmena i Israila. Buharija od njega prenosi bez posrednika. Muslim od njega prenosi preko Hadžadž Ibn Eš-Ša'ira, 'Abd Ibn Hamida, Ibn Ebi Šejbeta, Ebu Se'ida El-Ešedža, Ibn Namira, Abdullaha Ed-Daremija, Ishaka El-Hanzalija i Zuhejra Ibn Harba. Rođen je 130. godine po H. a umro je, Allah mu se smilovao, u Kufi, u utorak na koncu redžeba 210. godine po H. za vrijeme Mu'tesima. Ibn S'ad o njemu govori u šestom dijeluTabekata na str. 279. pa kaže: “Bio je pouzdan, siguran, prenio je mnogo hadisa, autoritet.”

 

74.    Fudejl Ibn Merzuk El-Agar Er-Revasi El-Kufi Ebu Abdurahman. Zehebi u El-Mizanu govori o njemu pa kaže: “Bio je poznat po tome da je šiija.” Isto tako prenosi stav o njegovoj pouzdanosti od Sufjana Ibn 'Ajine i Ibn Mu'ina. Kao i Ibn Adija koji kaže: “Nadam se da je uredu.” Zatim prenosi od El-Hejsama Ibn Džemila da je o Fudejlu Ibn Merzuku govorio: “Po zuhdu i vrlinama je bio od predvodnika upute.” Ja kažem da su se Muslim i Buharija pozivali na njega u hadisu o namazu od Šekika Ibn Akabeta, a o zekatu od Adija Ibn Sabita. U Muslimu od njega prenosi Jahja Ibn Adem i Ebu Usama o zekatu. A u Sunenu od njega prenosi Veki', Jezid, Ebu Ne'im, Ali Ibn El-Dž'ud i ljudi iz njihove klase. Zejd Ibn El-Hubab je slagao na njega u hadisu koji je prenio od njega o (te'miru) postavljanju vođe. Umro je, Allah mu se smilovao, 158. godine po H.

 

75.    Fitr Ibn Ĥalifa El-Hanat El-Kufi. Abdullah Ibn Ahmed je pitao oca o Fitru Ibn Halifi. On mu reče: “Pouzdan, hadisi su mu dobri, njegovi hadisi su hadisi oštroumnog čovjeka, jedino što je šiija.” Abbas prenosi od Ibn Mu'ina: “Fitr Ibn Halifa je pouzdan čovjek, šiija.” Ahmed je rekao: “Fitr je kod Jahjaa bio pouzdan, osim što je ekstremni Hašbija (šiija u Kufi).” Ja kažem zbog toga Ebu Bekr Ibn Ajaš kaže: “Rivajete Fitra Ibn Halife odbacio sam samo zbog lošeg mezheba – ili nema u njemu nedostatka osim lošeg šiijskog mezheba.” Džuzdžani kaže: “Fitr Ibn Halife je skrenuo.” Čuo ga je Džafer El-Ahmar da u bolesti govori: “Kako me raduje da koliko je dlaka na mom tijelu da toliko meleka slavi Uzvišenog Allaha, u znak moje ljubavi prema Ehli bejtu, a.s.” Fitr je prenosio od Ebu Tufejla, Ebu Vaila i Mudžahida. A od njega su učili Ebu Usame, Jahja Ibn Adem, Kubejse i drugi iz te klase. Ahmed i drugi ga prihvataju za pouzdanog. Ebu Hatim kaže: “Hadisi su mu dobri.” Nesai kaže: “Uredu je.” Murre kaže: “On je pouzdan, hafiz, oštrouman.” Ibn S'ad (o njemu govori 6/253 u Tabekatu) kaže: “Ako Bog da pouzdan.” Zehebi u El-Mizanu govori o njemu prenoseći stavove uleme koje smo već prenijeli. Kada Ibn Kutejbe govori o šiijskim prenosiocima i njega ubraja među njih. Buharija je u Sahihu prenio njegov hadis od Mudžahida. Sevri u Buhariji prenosi od Fitra o edebu. Autori četiri sunena i drugi bilježe hadise od Fitra. Umro je, Allah mu se smilovao, 153. godine po H.

 

Mim (م)

 

76.    Malik Ibn Ismail Ibn Zijad Ibn Dirhem Ebu Gasan El-Kufi En-Nehdi. Buharijin učitelj u Sahihu. Ibn S'ad o njemu govori u šestom dijelu Tabekata na 282. stranici. Posljednje što je o njemu kazao je: “Ebu Gasan je pouzdan, veoma iskren, veoma privrženi šiija.” Zehebi u El-Mizanugovori o njemu na način koji aludira na to da je vjerodostojan i uvažen te da je šiizam uzeo od svog učitelja Hasana Ibn Saliha.” Te da je Ibn Mu'in rekao: “U Kufi nema pouzdanijeg od Ebu Gasana.” I da je Ebu Hatim rekao: “U Kufi nisam vidio pouzdanijeg od njega, nije to ni Ebu Ne'im niti neko drugi, on je moralan i pobožan. Kada bih ga gledao izgledao je kao da je izišao iz kabura, na čelu mu se isticala dva traga činjenja sedžde.” Ja kažem od njega Buharija prenosi bez posrednika na nekoliko mjesta u Sahihu. Muslim od njega prenosi u svome Sahihu posredstvom Harun Ibn Abdullaha o šerijatskim kaznama. A on u Buhariji prenosi preko Ibn Ajine, Abdulaziza Ibn Ebi Selemeta i Israila. A i Buharija i Muslim njegove hadise prenose preko Zuhejr Ibn Muavije. Umro je, Allah mu se smilovao, 219. godine po H. u Kufi.

 

77.    Muhammed Ibn Ĥazim. Poznat kao Ebu Muavija Ed-Darir Et-Temimi El-Kufi. Zehebi govori o njemu u El-Mizanu pa kaže: “Muhamed Ibn Hazim Ed-Darir je dokazano pouzdan. Ne znam za njega apsolutno nijedan stav koji bi bio povod da bude slab. Govorit ću o njemu u poglavlju El-Kuna.” A kada je govorio o njemu u El-Kuna rekao je: “Ebu Muavija Ed-Darir A jedan od istaknutih prvaka koji su pouzdani prenosioci hadisa... a Hakim je rekao: “Na njega su se pozivala dva šejha (Buharija i Muslim) a poznato je bilo da je ektremni šiija.” Ja kažem da se na njega poziva šest autora Sahiha. Zehebi pored njegovog imena stavlja inicijal A kao znak da se svi na njega pozivaju. Njegove ćeš hadise u Buhariji i Muslimu naći od E'amaša i Hišam Ibn Urveta. A ima i druge hadise u Muslimu od većeg broja pouzdanih. Od njega prenosi u Buhariji Ali Ibn Medini, Muhamed Ibn Selam, Jusuf Ibn Isa, Kutejbe i Museded. U Muslimu od njega prenosi Se'id El-Vasiti, Se'id Ibn Mansur, Amr En-Nakid, Ahmed Ibn Senan, Ibn Namir, Ishak El-Hanzali, Ebu Bekr Ibn Ebi Šejbe, Ebu Karib, Jahja Ibn Jahja i Zuhejr. Dok Musa Ez-Zemen od njega prenosi u oba Sahiha. Ebu Mu'avija je rođen 113. godine po H. a umro je, Allah mu se smilovao, 195. godine po H.

 

78.    Muhammed Ibn Abdullah Ed-Dabi Et-Tahani En-Nisaburi. On je Ebu Abdullah El-Hakim, prvak hafiza i prenosioca hadisa. Autor je mnoštva knjiga, čiji broj možda dostiže cifru od hiljadu svezaka. Obilazio je države na svome naučnom putu. Slušao je od preko dvije hiljade učitelja. Najučeniji ljudi njegovog vremena poput Es-Sa'lukija i imama Ibn Furika i ostalih prvaka davali su mu mjesto ispred sebe. I uvažavali su pravo njegove vrijednosti, prepoznali su njegovu veličinu, nisu sumnjali u njegovo prvaštvo. Svi sunijski muhadisi koji su došli nakon njega, pozivaju se na njega. On spada u šiijske heroje, u čuvare šerijata. To će shvatiti svako ko pročita njegovu biografiju u Zehebijevoj knjizi Tezkiretu-l-Hafiz. O njemu je pisao i u El-Mizanu, gdje kaže: “Prvak, veoma iskren,” navodeći da je poznati šiija. Isto tako prenosi od Ibn Tahira: “Upitao sam Ebu Ismaila Abdullaha Ensarija o Hakimu Ebu Abdullahu. On reče: “Prvak je u poznavanju hadisa, perfidni rafidija.” Zehebi bilježi i njegove zanimljive izjave, poput, da je Mustafa, s.a.v.a., rođen nasmijan i obrezan, zatim da je Ali, a.s., nasljednik. Zehebi kaže: “Svi su bili saglasni kada je riječ o njegovoj iskrenosti i učenosti. Rođen je 321. godine po H. u rebi'u-l-evelu, a umro je, Allah mu se smilovao, u saferu 405. godine po H.

 

79.    Muhammed Ibn Ubejdullah Ibn Ebi Raf'i El-Medeni. Otac mu je bio Ubejdullah a braća El-Fadl i Abdullah, Ubejdullahovi sinovi, djed mu je bio Ebu Rafi', amidža Rafih, Hasan, Mugire i Ali, njihova djeca i unuci svi su od dobrih šiijskih prethodnika. Njihova pisana djela svjedoče o tome da su bili duboko u šiizmu. O tome smo govorili u drugom dijelu 12. poglavlja u El-Fusulu-l-muhimme. Što se pak Muhammeda tiče, o njemu govori Ibn Adi – kao što stoji pri kraju njegove biografije u El-Mizanu – pa kaže: “On spada u kufske šiije.” A kada o njemu govori Zehebi u El-Mizanu, pored imena mu stavlja inicijale TK ukazujući na to ko se od autora sunena poziva na njega. On govori da je prenosio od svog oca i djeda, te da su Mandil i Ali Ibn Hašim prenosili od njega. Ja kažem da su od njega također prenosili Habban Ibn Ali i Jahja Ibn Ja'la i drugi. Nekada Muhammed Ibn Ubejdullah prenosi od svog brata Abdullaha Ibn Ubejdullaha, što je poznato istraživačima. Taberani je u svome Mu'džemu-l-kebiru zabilježio hadis od Muhammed Ibn Ubejdullaha Ibn Ebi Rafi'a od njegovo oca, od njegovog djeda da je Allahov poslanik, s.a.v.a., rekao Aliju: “Prvi koji će ući u Džennet, to smo ja i ti, Hasan i Husejn, naši potomci iza nas, i naše šiije s desna i s lijeva...”

أول من يدخل الجنة أنا وأنت، والحسن والحسين، وذرارينا خلفنا، وشيعتنا عن أيماننا وشمائلن

80.    Muhammed Ibn Fudejl Ibn Gazvan Ebu Abdurahman El-Kufi. Ibn Kutejbe ga ubraja u šiijske prenosioce hadisa u El-Mearifu. Ibn S'ad o njemu govori u šestom dijelu Tabekata na 271. stranici, pa kaže: “Bio je pouzdan, veoma iskren, imao je mnogo hadisa, šiija, neki se nisu pozivali na njega...” Zehebi pri kraju El-Mizana govori o njemu u poglavlju o onima koji su poznati po ocu, pa kaže: “Veoma iskreni šiija.” Govori o njemu i u poglavlju o onima koji su nosili ime Muhamed pa kaže: “Veoma iskren, poznat.” Zatim spominje da je Ahmed rekao: “Njegovi su hadisi dobri, on je šiija.” I da je Ebu Davud rekao da je bio gorljivi šiija, te da je čovjek hadisa i znanja, i da je poučavao Hamzu Kur'anu, te da je imao pisanih djela, da ga je Ibn Mu'in prihvatio za pouzdanog, Ahmed je o njemu lijepo govorio, te da je Nesai rekao: “On je uredu.” Ja kažem da su se na njega pozivali autori šest Sahiha i drugi pored njih. Njegove ćeš hadise naći u Buhariji i Muslimu od oca mu Fudejla, E'amaša, Ismaila Ibn Ebi Halida i drugih iz te klase. Od njega u Buhariji prenosi Muhammed Ibn Namir, Ishak El-Hanzali, Ibn Ebi Šejbe, Muhammed Ibn Selam, Kutejbe, Imran Ibn Mejsere i Amr Ibn Ali. U Muslimu od njega prenose Abdullah Ibn Amir, Ebu Kerib, Muhammed Ibn Tarif, Vasil Ibn Abdule'ala, Zuhejr, Ebu Se'id El-Ešedž, Muhammed Ibn Jezid, Muhammed Ibn El-Musena, Ahmed El-Veki'i te Abdul'aziz Ibn Omer Ibn Aban. Umro je, Allah mu se smilovao u Kufi 194. ili 195. godine po H.

 

81.    Muhammed Ibn Muslim Ibn Et-Taifi. Bio je jedan od najistaknutijih prijatelja Imama Ebu Abdullaha Sadika, a.s. O njemu govori Šejh Tusi u knjizi Ridžalu-š-šii'ati. Navodi ga Hasan Ibn Ali Ibn Davud u poglavlju o pouzdanim prenosiocima hadisa u Muĥtesaru. Njegovu biografiju piše Zehebi i prenosi stav o njegovoj pouzdanosti od Jahjaa Ibn Mu'ina i drugih. I da El-Ka'nebi, Jahja Ibn Jahja i Kutejbe prenose od njega. I da Abdurahman Ibn Mehdi govori o Muhammed Ibn Muslimu Ibn Taifiju i da kaže: “Njegove knjige (hadisa) su sahih.” I da je Ma'ruf Ibn Vasil rekao: “Vidjeo sam Sufjana Sevrija, sjedi ispred Muhammeda Ibn Muslima Et-Taifija i zapisuje od njega.” Ja kažem oni koji ga smatraju slabim to su činili jer je šiija, međutim to njemu ne može nauditi. Njegov hadis od Amr Ibn Dinara o abdestu zabilježen je u Sahihu-l-Muslimu. Od njega su učili – kao što stoji u njegovoj biografiji u Ibn S'adovom Tabekatu (pogledati 5/381): Veki' Ibn El-Džerah, Ebu Ne'im, Ma'n Ibn Isa i drugi. Umro je, Allah mu se smilovao, 177. godine po H., iste godine umire i njegov imenjak Muhammed Ibn Džemaz u Medini. Biografiju o obojici pisao je Ibn S'ad u petom dijelu Tabekata.

 

82.    Muhammed Ibn Musa Ibn Abdullah El-Fitri El-Medeni. Zehebi ga je uvrstio u El-Mizan, gdje prenosi navod Ebu Hatima da je šiija, kao i od Tirmizija da je pouzdan. Pored imena mu stavlja inicijale Muslima i autora Sunena, ukazujući da se oni pozivaju na njega. Njegove ćeš hadise naći u poglavlju o hrani (et'ime) u Muslimu, a prenosi ih Abdullah Ibn Abdullah Ibn Ebi Talha. On ima predaje od El-Makbarija i grupe iz te klase. On prenosi od Ibn Ebi Fedika, Ibn Mehdija, Kutejbe i drugih iz njihove klase.

 

83.    Muavija Ibn Ammar Ed-Dihni El-Bidžli El-Kufi. Bio je ugledni šiija, veoma poštovan među njima. Imao je veliki autoritet, prestižan nivo pouzdanosti. Otac mu Ammar dobar je primjer ustrajnosti i upornosti u pridržavanju načela Istine, i uzor, kojeg Allah navodi za strpljive na iskušenjima na Njegovom putu. Neki tirani su mu isjekli ahilove tetive, jer bijaše šiija, što smo već spomenuli govoreći o njemu. Međutim, to ga nije pokolebalo, niti oslabilo. Sa ovog svijeta je otišao strpljivo očekujući nagradu na Onom svijetu. Ni njegov sin Muavija se u ovome nije razlikovao od njega. A u djetetu je najbolji dio oca – i ko sliči svome ocu, pa nije učinio nepravdu. Bio je prijatelj dvaju Imama, Sadika i Kazima, a.s. I primao je znanje od njih. Ima knjige o tome, te predaje smo prenosili od njega a od njega su prenosili Ibn Ebi Umejr i drugi. Muslim i Nesai se pozivaju na njega. Hadisi o hadžu koje u Muslimu on prenosi su od Zubejra. Od njega u Muslimu prenosi Jahja Ibn Jahja i Kutejbe. Njegove predaje od oca Ammara i grupe iz te klase nalaze se u sunijskim musnedima. Umro je, Allah mu se smilovao, 175. godine po H.

 

84.    Ma'ruf Ibn Ĥarbuz (ili Firuz, ili Firuzan, Ibn Ali) El-Kerĥi. O njemu govori Zehebi u El-Mizanu, pa ga je opisao da je voma iskren, i da je šiija. Pored imena stavlja inicijale Buharije, Muslima i Ebu Davuda, ukazujući da oni bilježe njegove hadise. Također navodi da on prenosi od Ebu Tufejla. Kaže: “Ima malo hadisa.” Od njega prenosi Ebu Asim, Ebu Davud, Ubejdullah Ibn Musa i drugi. I prenosi od Ebu Hatima da je rekao: “Njegovi se hadisi pišu.” A ja kažem da o njemu govori Ibn Halkan u Vefejatu pa kaže: “On je prijatelja Ali Ibn Ride, a.s., zatim opširno piše pohvale o njemu, te prenosi od njega: “Posvetio sam se Uzvišenom Allahu, i napustio sam sve na čemu sam bio osim služenja mome starješini Ali Ibn Musa Er-Ridi, a.s...” Nabrajajući šiijske prenosioce hadisa u El-Mearifu, Ibn Kutejbe ubraja i Ma'rufa među njih. Na njega se poziva Muslim. Njegove ćeš hadise o hadžu naći u Sahihu od Ebu Tufejla. Umro je u Bagdadu 200. godine po H. (kaže se i 201. ili 204.) Njegov je mezar poznat i ljudi ga posjećuju. A Sirri Es-Sakti je bio jedan od njegovih učenika.

 

85.    Mansur Ibn El-Mu'temir Ibn Abdullah Ibn Rebi'a Es-Silmi El-Kufi. Bio je prijatelj Imama Bakira i Imama Sadika, a.s. I prenosi njihove hadise, kako navodi autor Munteha-l-mekal fi ahvali er-ridžal. Ibn Kutejbe ga u El-Me'arifu ubraja u šiijske prenosioce. A Džuzdžani ga ubraja u muhadise koje ljudi ne vole zbog njihovog mezheba u principima i ograncima vjere, jer se u tome vode za onim što dolazi od Muhamedovog Ehli bejta, a to je ono što kaže: “Među kufljanima bijahu ljudi koje narod nije volio zbog njihovog mezheba, a ti ljudi su bili renomirani muhadisi Kufe poput Ebu Ishaka, Mansura, Zubejd El-Jamija, E'amaša i drugih prijatelja, ljudi su ih tolerisali zbog istinitog prenošenja hadisa...” Ja kažem a šta je to što ga tjera da mrzi te ljude istinitog govora? Da li je to što su se prigrabili za dvije važne stvari? Ili zato što su se ukrcali na lađu spasa? Ili zato što su ušli u grad Poslanikovog znanja na njenu kapiju – kapiju oprosta? Ili to što su našli utočište kod onih koji predstavljaju sigurnost stanovnicima zemlje? Ili to što čuvaju Allahovog poslanika, s.a.v.a., kroz njegovu porodicu? Ili to što su ponizni pred Allahom i što plaču u strahu od Njega? Kako se već prenosi o njihovom načinu života. Štaviše, Ibn Sa'd kaže – kada je pisao biografiju Mansura na 235. stranici, šestog dijela Tabekata: “E'amaš je bio od onih koji plaču iz straha od Uzvišenog Allaha... imao je krpu kojom je brisao suze... smatraju da je postio 60 godina a da je noći provodio u bdijenju...” Pa zar neko poput ovog čovjeka može biti teret i može biti pokuđen od ljudi? Nikako! Već stavljeni smo na kušnju s nepoštenim ljudima, a zaista mi smo Allahovi, i zaista se Allahu vraćamo. Ibn S'ad u Mansurovoj biografiji prenosi od Hamad Ibn Zejda da je rekao: “Vidio sam Mansura u Mekki. Naslućivao sam da je od hašbija (kufljanskih šiija) ali ne slutim da je od onih koji lažu...” Ja kažem, samo pogledaj kako se ovim riječima sasvim očito ogleda omalovažavanje i netrpeljivost, ponižavanje i otvoreno neprijateljstvo. I kako sam samo začuđen, kad zastanem na njegovim riječima: “ali ne slutim da je od onih koji lažu.” Gle čuda, kao da je laž neodvojivi atribut onih koji vole Ehli bejt Muhammedov. I kao da je Mansurova istinoljubivost suprotna principu. I kao da nasibije nemaju drugih naziva kojim bi imenovali šiije Ehli bejta Muhammedovog osim malodušnih nadimaka poput hašbije, turabije, rafidije i tome slično. Kao da nisu čuli Božije riječi: I ne kudite se, niti vrijeđajte nadimcima. Griješenje je loše ime poslije vjerovanja. (49:11) Ibn Kutejbe je u svojoj knjizi El-Me'arif spomenuo hašbije pa kaže: “Oni su rafidije, Ibrahim Aštar je sreo (sukobio se sa) Ubejdullaha Ibn Zijada, a većina Ibrahimovih prijatelja imali su drvene štitnike (خشب) pa su prozvani hašbije...” Ja kažem da ih nisu nazvali ovim imenom osim s namjerom vrijeđanja i omalovažavanja njihove snage i ratne opreme, međutim, te hašbije su sa svojim drvenim štitnicima pobili nasibije prethodnike, tojest, Ibn Merždana, i sasjekli u korijenu te prkosnike i ubice Ehli bejta Muhammedovog, s.a.v.a. I zameo bi se trag narodu koji čini zlo, i neka je hvaljen Allah, Gospodar svjetova! (6:45) Dakle nikakve bojazni od ovog časnog nadimka, kao ni od nadimka turabije, zbog vezanosti za Ebu Turaba, šta više, oni su nama čast i ponos. Udaljilo se pero od teme, vratimo se temi i recimo. Svi se slažu u tome da su se na Mansura pozivali, autori šest Sahiha i drugi pored njih, i pored znanja da je on šiija. Njegove ćeš hadise naći u Buhariji i Muslimu od Ebu Vaila, Ebu Ed-Duhaa, Ibrahima Naheija i drugih iz te klase. Od njega su u oba Sahiha prenosili Šu'be, Sevri, Ibn Ajiine, Hamad Ibn Zejd i drugi istaknuti ljudi te klase. Ibn Sa'd kaže: “Mansur je umro krajem 132. godine po H, bio je pouzdan, provjeren, imao je mnogo hadisa, bio je izvanredan, Allah mu se smilovao.”

 

86.    El-Minhal Ibn Amr El-Kufi Et-Tabe'i. Poznati šiija u Kufi. Zato ga Džuzdžani karakteriše slabim i kaže: “Zlog mezheba.” Istu priču priča i Ibn Hazm i Gamze Jahja Ibn Se'id. Ahmed Ibn Hanbel kaže: “Ebu Bišr mi je draži od Minhala i pouzdaniji.” I pored znanja da je bio šiija, i njegovog ispoljavanja toga, posebno u danima Muhtara, nisu sumnjali u ispravnost njegovih hadisa. Od njega su hadise učili Šu'be, Mesu'di, Hadžadž Ibn Ertat i drugi iz njihove klase. Ibn Mu'in kaže da je pouzdan, kao i Ahmed El-'Idžli i drugi. Zehebi o njemu govori u El-Mizanu i o njemu prenosi stavove koje smo istakli. Pored imena mu stavlja inicijale Buharije i Muslima u znak da su oni zapisivali njegove hadise. Njegove ćeš hadise naći u Buhariji od Se'id Ibn Džubejra, a u Buhariji u poglavlju o tefsiru od njega prenosi Zejd Ibn Ebi Enise, a o Vjerovjesniku Mansur Ibn El-Mu'temir.

 

87.    Musa Ibn Kajs El-Hadremi. Nadimak mu je Ebu Ahmed. El-'Akili ga ubraja u fanatične rafidije. Sufjan ga je pitao o Ebu Bekru i Aliju a on je rekao: “Alija više volim.” Musa je prenosio od Selemeta Ibn Kehila, Ajada Ibn Ajada, Malika Ibn Dže'uneta da kaže: “Čuo sam Ummi Selemu da kaže: “Ali je na istini, i ko ga bude slijedio i on je na istini, a ko ga bude napustio napustio je istinu, koja je sporazum znani.” (علي على الحق، فمن تبعه فهو على الحق، ومن تركه ترك الحق عهداً معهوداً) Prenosi ga Ebu Ne'im El-Fadl Ibn Dekin od Musa Ibn Kajs. Musa je prenosio sahih predaje o vrlinama Ehli bejta, što se nije dopalo El-'Akiliju pa je o njemu rekao ono što je rekao. Što se Ibn Mu'ina tiče on Musaa smatra pouzdanim. Na njega se pozivao Ebu Davud i Se'id Ibn Mansur u svojim Sunenima. Zehebi u El-Mizanu piše njegovu biografiju, i navodi sve što smo od njih kazali o njemu. Njegove ćeš hadise naći u Sunenima od Selemeta Ibn Kehila, Hadžera Ibn Anbeseta, od njega prenose El-Fadl Ibn Dekin, Ubejdullah Ibn Musa i drugi dokazani prenosioci. Umro je, Allah mu se smilovao, za vrijeme Mansura.

 

Nun (ن)

 

88.    Nefi' Ibn El-Haris Ebu Davud En-Naĥe'i El-Kufi El-Hamedani Es-Sebi'i. El-'Akili kaže: “Pretjerivao je rafidizmu.” Buharija kaže: “O njemu su govorili jer bijaše šiija.” Ja kažem od njeg je učio Sufjan, Hamam, Šerik i drugi poznati autiroteti iz te klase. Na njega se poziva Tirmizi u svome Sahihu. Autoru Musneda su bilježili njegove predaje. Njegove ćeš hadise naći kod Tirmizije i drugih od Enes Ibn Malika, Ibn Abbasa, Imrana Ibn Hasina, Zejd Ibn Erkama. O njemu govori i Zehebi govoreći o njemu ono što smo iznijeli.

89.    Nuh Ibn Kajs Ibn Rabah El-Hadani. Zvali su ga Et-Tahi El-Basri. O njemu govori Zehebi uEl-Mizanu pa kaže: “Dobri su mu hadisi... Ahmed i Ibn Mu'in ga smatraju pouzdanim... Ebu Davud kaže: ‘Bio je šiija.‘ Nesai kaže: ‘On je uredu.‘” Zehebi pored njegovog imena stvalja inicijale Muslima i autore Sunena, ukazujući da on spada u prenosioce njihovih Sahiha.” U Muslimu ima hadis o vinu (ešribe) koji prenosi od Ibn Avna, isto tako u Muslimu ima hadis o odjeći (libas), prenosi ga svoga brata Halid Ibn Kajsa. Od njega prenosi u Muslimu Nasr Ibn Ali, a u drugim sahihima Ebu Eš'as i ljudi iz njegove klase. Nuh ima predaje od Ejuba, Amr Ibn Malika i drugih.

 

Ha (هـ)

90.    Harun Ibn S'ad El-Idžli El-Kufi. O njemu govori Zehebi i pored imena mu stavlja inicijal Muslima, ukazujući da je među njegovim prenosiocima hadisa. Zatim ga opisuje riječima: “Po sebi je veoma iskren, međutim, mrski rafidija.” Abbas prenosi od Ibn Mu'ina da je rekao: “Harun Ibn S'ad je od onih koji pretjeruju u šiizmu.” Ima predaje od Abdurahmana Ibn Ebi Se'ida El-Hudrija. A od njega prenose Muhammed Ibn Ebi Hafs El-'Attar, Mes'udi i Hasan Ibn Haj. Ebu Hatim kaže: “Uredu je...” Ja kažem da se sjećam njegovog hadisa kojim se opisuje Vatra (sifatu-n-nar) u Muslimovom Sahihu kojeg prenosi Hasan Ibn Salih od Haruna Ibn S'ada El-Idžlija, od Selmana.

 

91.    Hašim Ibn El-Berid Ibn zejd Ebu Ali El-Kufi. Zehebi o njemu govori, pored imena stavlja inicijale Ebu Davuda i Nesaija ukazujući da je on među prenosiocima u njihovim Sahihima. Prenosi to da je on pouzdan kod Ibn Mu'ina i drugih, iako svjedoči da je on pokazivao da je rafidija. Pa kaže da je Ahmed rekao: “On je uredu.” A ja kažem da Hašim prenosi od Zejd Ibn Alija i Muslima El-Batina, a od njega prenosi El-Ĥaribi i njegov sin Ali Ibn Hašim, o kojem smo govorili u njegovom poglavlju (broj 69), te skupina istaknutih učenjaka. Hašim je iz šiijske porodice, što je postalo evidentno kada smo govorili o njegovom sinu.

 

92.    Hubejre Ibn Berim El-Hamiri. Prijatelj Alija, a.s., poput Harisa u njegovom vilajetu i karakteristikama. Zehebi govori o njemu u El-Mizanu i pored imena mu stavlja inicijale autora Sunena ukazujući da se on nalazi u lancima njihovih prenosilaca. Zatim prenosi od Ahmeda: “Njegovi hadisi su uredu, i on nam je draži od Harisa.” Ibn Zehebi navodi da Ibn Ĥaraš kaže: “Slab je, ubijao je ranjene naSifinu.” Džuzdžani kaže: “Pristalica Muhtara, ubijao je ranjene u bici na Ĥāziru...” Ja kažem da ga je Šehrestani u El-Milel ve-Nihelu ubrojao u šiijske prenosioce hadisa, što je općepoznata stvar. Hadis od Alija, a.s., je potvrđen u sunenima, kojeg su od njega prenosili Ebu Ishak i Ebu Faĥete.

 

93.    Hišam Ibn Zijad Ebu El-Mikdam El-Basri. Šehrestani ga je u El-Milel ve-Nihelu ubrojao u šiijske prenosioce hadisa. Zehebi govori o njemu po imenu pod harfom ha i po nadimku u El-Kuna u El-Mizanu. Pored njegovog nadimka u El-Kunau piše inicijale TK ukazujući ko se od autora Sunena pouzdao u njega. Njegove ćeš hadise naći u Tirmiziju i drugim Sahihima od Hasana El-Kardija. Od njega prenosi Šejban Ibn Feruĥ, El-Kavariri i drugi.

 

94.    Hišam Ibn Ammar Ibn Nasir Ibn Mejsere Ebu El-Velid. Zovu ga i Ez-Zafri Ed-Dimaški. Buharijev učitelj hadisa u Sahihu. Ibn Kutejbe ga ubraja u šiijske prenosioce hadisa, navodeći određeni broj od njih u poglavlju El-Firek u El-Me'arifu. O njemu govori i Zehebi u El-Mizanuopisavši: “Imam i hatib, karija, muhadis i alim Damaska, veoma iskren, ima dosta hadisa, ima neke (ideološke) stvari koje su neprihvaćene...” Ja kažem da Buharija od njega direktno prenosi u poglavlju o onome koji produži dužniku vrijeme isplate duga (men enzare mu'siren) u knjizi o trgovini u svome Sahihu, kao i na drugim mjestima što je poznato onima koji istražuju stvari. Pretpostavljam da su to knjiga o bitkama, o vinu, o vrlinama Vjerovjesnikovih, s.a.v.a., ashaba. Hišam prenosi od Jahjaa Ibn Hamze, Sidke Ibn Halida, Abdulhamida Ibn Ebi El-Išrina i drugih. U El-Mizanu kaže: “Od njega prenosi veliki broj ljudi, mnogi su putovali k njemu, zbog kiraeta i hadisa. Od njega prenosi El-Velid Ibn Muslim, kome je on učitelj. On je prenosio uz dozvolu od Ebu Lehi'a. 'Abdan je rekao: “Na ovom svijetu nema čovjeka poput njega.” Drugi kaže: “Hišam je bio jasan, elokventan, razumljiv, pun znanja...” Ja kažem da je njegov stav, kao i kod drugih šiija, bio da su kur'anske riječi stvorene od strane Uzvišenog Allaha.” Prenijeto je Ahmedu o tome pa on kaže, kako stoji u njegovoj biografiji u El-Mizanu: “Vidim da je lakouman, Allah ga ubio.” Ahmed je naišao na Hišamovu knjigu u kojoj Hišam kaže: “Sva hvala pripada Allahu, Koji se Svojim stvorenjima manifestirao Svojim stvaranjem.” Ahmed se naljutio, ružno je govorio o Hišamu, i naredio je onima koji su klanjali za njim da obnove svoje namaze. Iako u Hišamovom govoru postoji i držanje Allaha čistim od toga da se može vidjeti, i držanje čistim od kakvoće i mjesta, i veličanje Njegovih ajeta o stvaranju, što nije skriveno posjednicima znanja. Ove njegove riječi su u granicama onog što je neko rekao: “I u svakoj stvari je Njegov znak.” S tim da su njegove riječi mnogostruko veće i rječitije. Međutim, ulema koji su rivali, jedni o drugima govore na temelju svojih ličnih pregnuća. Hišam je rođen 153. godine po H., a umro je, Allah mu se smilovao, koncem muharema 245. godine po H.

 

95.    Hašim Ibn Bušejr Ibn Kasim Ibn Dinar Es-Selmi El-Vasiti Ebu Muavije. Porijeklom iz Belĥa. Djed Kasim živio je u Vasitu zarad trgovanja. Ibn Kutejbe ga u El-Me'arifu ubraja u šiijske prenosioce hadisa. On je učitelj imama Ahmeda Ibn Hanbela i ostalih iz njegove klase. Zehebi o njemu govori u El-Mizanu, stavljajući inicijale ukazujući da se na njega pozivaju autori šest Sahiha. Opisuje ga kao hafiza, pa kaže: “On je jedan od velikana... Slušao je Zehrija i Hasina Ibn Abdurahmana, a od njega su prenosili Jahja El-Kutan, Ahmed, Ja'kub Ed-Duraki i mnogo drugih...” Ja kažem da njegove hadise možeš naći u Buhariji i Muslimu od Hamid Et-Tavila, Ismaila Ibn Ebi Halida, Ebu Ishaka Eš-Šejbanija i drugih. Od njega u ova dva sahiha prenose, Amr, Nakid, Amr Ibn Zurare, Se'id Ibn Sulejman. U Buhariji od njega prenosi Amr Ibn Avf, S'ad Ibn En-Nadr, Muhammed Ibn Nebehan, Ali Ibn El-Medini i Kutejbe. A u Muslimu, Ahmed Ibn Hanbel, Šurejh, Ja'kub Ed-Dureki, Abdullah Ibn Muti', Jahja Ibn Jahja, Seid Ibn Mansur, Ibn Ebi Šejbe, Ismail Ibn Salim, Muhammed Ibn Es-Sabah, Davud Ibn Rešid, Ahmed Ibn Muni', Jahja Ibn Ejub, Zuhejr Ibn Harb, Osman Ibn Ebi Šejbe, Ali Ibn Hidžr i Jezid Ibn Harun. Umro je, Allah mu se smilovao, u Bagdadu 183. godine po H., u 79. godini.

 

Vav (و)

 

96.    Veki' Ibn El-Džerah Ibn Melih Ibn Adi Er-Revasi El-Kufi.. Nadimak mu je po sinu, dakle Ibn Sufjan. On je iz Kejsa u Gilanu. Ibn Kutejbe ga u El-Me'arifu ubraja u šiijske prenosioce hadisa. Ibn El-Medini navodi u Et-Tehzibu da je Veki' šiija. Mervan Ibn Muavija nije sumnjao u to da je Veki' rafidija. Jedanputa je Jahja Ibn Mu'in došao kod Mervana Ibn Muavije i kod njega nađe papir na kojem je pisalo da je taj takav i takav, a ovaj takav i takav, između ostalog bilo je tu i ime Veki'a te da je on rafidija. Pa mu Ibn Mu'in reče: “Veki' je bolji od tebe.” Ovaj reče: “Od mene?” Ibn Mu'in reče: “Da.” Dalje Ibn Mu'in kaže: “Čuo je za to Veki', pa je rekao: “Jahja je naš prijatelj.” Pitali su Ahmed Ibn Hanbela: “Kada dođe do odvajanja mišljenja između Veki'a i Abdurahmana Ibn Mehdija, čiji stav da uzmemo?” On je dao prednost Abdurahmanu zbog stvari koje je objasnio a između toga je i to da su preci Abdurahmana bili uredu – dok to kod Veki'a Ibn El-Džeraha nije tako. Ja kažem kako to potvđuje ono što je iznio Zehebi pri kraju biografije Hasana Ibn Saliha, da je Veki' govorio: “Zaista je Hasan Ibn Salih kod mene imam.” Pa mu rekoše: “On ne priziva milost na Osmana.” On reče: “Da li ti prizivaš milost na Hadžadža?” Dakle poistovjetio je Osmana i Hadžadža. Zehebi govori o njemu u El-Mizanu gdje prenosi o njemu ono što si već čuo. Na njega su se pozivali autori šest Sahiha i drugi. Njegove ćeš hadise u Buhariji i Muslimu naći od E'amaša, Sevrija, Šu'beta, Ismaila Ibn Ebi Halida i Ali Ibn Mubareka. Od njega u ova dva sahiha prenose Ishak Hanzali i Muhammed Ibn Namir. U Buhariji od njega prenosi Abdullah Hamidi, Muhammed Ibn Selam, Jahja Ibn Džafer Ibn E'ajun, Jahja Ibn Musa i Muhammed Ibn Makatil. U Muslimu od njega prenosi Zuhejr, Ibn Ebi Šejbe, Ebu Kerib, Ebu Se'id El-Ešedž, Nasr Ibn Ali, Se'id Ibn Ezher, Ibn Ebi Omer, Ali Ibn Hašram, Osman Ibn Ebi Šejbe i Kutejbe Ibn Se'id. Umro je, Allah mu se smilova, u Fidi vraćajući se sa hadža, u muharemu 198. godine po H., u 68. godini.

 

 

Ja (ي)

97.    Jahja Ibn El-Džezar El-'Arni El-Kufi. Prijatelj Emiru-l-mu'minina, a.s. Zehebi o njemu govori u El-Mizanu, stavljajući inicijale zbog toga jer su se na njega pozivali Muslim i autori Sunena. Ukazuje da je pouzdan pa kaže: “Veoma iskren.” Prenosi od Hakema Ibn Utejbeta da je rekao: “Jahja Ibn El-Džezar je bio ekstremni šiija.” Ibn Sa'd govori o njemu na 206. stranici šestoga dijelaTabekata, pa kaže: “Jahja Ibn El-Džezar je pokazivao da je šiija, pretjerivao je u govoru.” Rekli su: “Bio je pouzdan i da ima hadise...” Ja kažem da sam u poglavlju o namazu u Muslimu, vidio njegov hadis kojeg prenosi od Alija, kao i o imanu također u Muslimu, taj hadis prenosi od Abdurahmana Ibn Ebi Lejle. Od njega u Muslimu i kod drugih prenose Hakem Ibn Utejbe i Hasan El-Arni.

 

98.    Jahja Ibn Se'id El-Kutan. Nadimak mu je Ebu Se'id. Štićenik je Benu Temima El-Basrija, muhadisa koji je bio njegov savremenik. Ibn Kutejbe ga u El-Me'arifu ubraja u šiijske prenosioce hadisa. Na njeg se pozivaju autori šest Sahiha i drugi. Njegov hadis od Hišam Ibn Urveta, Hamid Et-Tavila, Jahje Ibn Se'ida El-Ensarija i drugih zabilježen je u Buhariji i Muslimu. Od njega u ova dva sahiha prenose Muhammed Ibn Musena i Bendar. U Buhariji od njega prenose Museded, Ali Ibn Medini i Bejan Ibn Amr. U Muslimu Muhammed Ibn Hatim, Muhammed Ibn Halad El-Bahili, Ebu Kamil Fudejl Ibn Husejn El-Džuhdari, Muhammed El-Makdami, Abdullah Ibn Hašim, Ebu Bekr Ibn Ebi Šejbe, Abdullah Ibn Se'id, Ahmed Ibn Hanbel, Ja'kub Ed-Duraki, Abdullah El-Kavariri, Ahmed Ibn Abdeh, Amr Ibn Ali, Abdurahman Ibn Bišr. Umro je, Allah mu se smilovao, 198. godine po H. u 78. godini.

 

99.    Jezid Ibn Ebi Zijad El-Kufi Ebu Abdullah. Zehebi o njemu govori u El-Mizanu te pored njega stavlja inicijale Muslima i autora četiriju Sunena ukazujući na to da su prenosili njegove predaje. Prenosi od Ibn Fudejla: “Jezid Ibn Ebi Zijad je bio jedan od velikih šiijskih prvaka.” Zehebi priznaje da je on jedan od poznatih kufskih učenjaka, ali da su ga i pored toga izlagali napadima, te koliko god su mogli iznosili su njegove nedostatke, sve zbog toga što je on prenio hadis od Ebu Berzeta ili Ebu Berdeta gdje stoji: “Bili smo sa Vjerovjesnikom, s.a.v.a., kada je on čuo glas pjevanja, kad Amr Ibn As i Mu'avija zapjevali. Poslanik tada reče: “Allahu moj, vrati ih u zabludu posebnim vraćanjem, i navrati ih u Vatru, posebnim navraćanjem.”

 

كنا مع النبي صلى الله عليه وآله وسلم، فسمع صوت غناء، فاذا عمرو بن العاص ومعاوية يتغنيان، فقال صلى الله عليه وآله وسلم اللهم اركسهما في الفتنة ركساً، ودعهما الى النار دعاً

Njegove ćeš hadise o hrani (at'imeh) naći u Muslimu od Abdurahmana Ibn Ebi Lejle. Od njega ga prenosi Sufjan Ibn 'Ajine. Umro je, Allah mu se smilovao, 136. godine po H. u približno 90. godini.

 

100.    Ebu Abdullah El-Džedeli. Zehebi o njemu govori u El-Kunau, pored imena mu stavlja inicijale DT ukazujući da spada među prenosioce hadisa Ebu Davuda i Tirmizije u njihovim Sahihima. Zatim ga opisuje, da je mrski šiija. Prenosi od Džuzdžanija riječi da je on bio Muhtarev bajraktar. Od Ahmeda prenosi da je pouzdan. Šehrestani ga u knjizi El-Milel ve-n-Nihel ubraja u šiijske prenosioce hadisa. Ibn Kutejbe ga u El-Me'arifu spominje među ekstremnim šiijama. Njegove ćeš hadise naći u Tirmizijevom i Ebu Davudovom Sahihu kao i u ostalim sunijskim musnedima. O njemu govori Ibn Sa'd u šestom dijelu Tabekata na 159. stranici, navodeći da mu je ime Ubde Ibn Abd Ibn Abdullah Ibn Ebi Ja'mur, pa kaže: “Bio je strogi šiija, i po mišljenju nekih bio je u Muhtarovoj gardi. Poslao ga je sa 800 vojnika na Abdullaha Ibn Zubejra, kako bi s njima ratovao i sačuvao Muhammeda Ibn Hanefiju od onoga što mu je Ibn Zubejr naumio...” Kada je Ibn Zubejr opkolio Muhameda Ibn Hanefiju i Beni Hašim, te oko njih nabacao drveće i granje kako bi ih spalio, jer on nije htio dati prisegu. Međutim, Ebu Abdullah Džedeli ga je spasio te opasnosti. Da mu Uzvišeni Allah da lijepu nagradu iz Poslanikove porodice.

 

Ovo je posljednji u nizu ljudi o kojima želim govoriti u ovom kratkom osvrtu, od sto odvažnih šiijskih prenosilaca hadisa. Oni su bili dokazi sunneta i povjerljiva lica znanja ummeta. Zahvaljujući njima sačuvana je baština Vjerovjesnika. Oni su stožeri Sahiha, Sunena i Musneda. Spomenuli smo ih po njihovim imenima, i iznijeli smo sunijske navode o tome da su oni šiije, kao i to da su se pozivali na njih. Onako kako ste vi i tražili. Nadam se da će protivnici shvatiti da su griješili u svome ubjeđenju o tome da se sunije u hadisima nisu pozivale na šiijske prenosioce hadisa. Te da će uvidjeti kako je osnova u istinoljubivosti i emanetu kod njih, bez razlike između sunija i šiija. Da su šiijski hadisi bili apsolutno odbacivani s tim bi otišla cjelina Vjerovjesnikove baštine; kao što priznaje Zehebi u biografiji Ebana Ibn Tagliba u El-Mizanu – što je očita propast. A vi znate – nek vas Allah pomogne istinom – da šiijski prethodnici, na koje su se pozivali sunije, nisu ograničeni na ovaj broj koji sam ovdje naveo, oni su mnogostruko, mnogostruko brojniji od ove stotine i obilniji senedima, mnogobrojniji hadisima, bogatiji znanjem, vremenom ih pretiču, i temeljnijeg koraka u šiizmu. Znaj to su šiijski prenosioci iz vremena ashaba, Allah bio njima zadovoljan. Već smo vas upoznali s njihovim plemenitim imenima pri kraju knjige El-Fusulu-l-muhimme. Isto tako i među tabiinima oni na koje su se pozivali su od dokazanih šiija, svi pouzdani, hafizi, sigurni u zapisivanju, dokazi, poput onih koji su pali kao šehidi na Allahovu putu, kao pomagači Emiru-l-mu'mininu, u bitkama Džemelu-l-asgar, Džemelu-l-ekber, Sifinu, Nahrevanu, u Hidžazu i Jemenu kada je Beser Ibn Irtat na njih izvršio pljačkaški pohod. Te u smutnji Hadremija kojeg je Muavija poslao na Basru. Kao i oni koji su pali kao šehidi na Tafu, sa predvodnikom džennetske mladeži, i oni koji su pali sa njegovim unukom šehid Zejdom, kao i drugi kojima je učinjena nepravda. Koji su zarad Allaha ustali osvetiti Muhammedov Ehli bejt, kao oni koji su se strpljivo borili, koje su nepravedno protjerali sa njihovih ognjišta. I oni koji su se trajno prikrivali iz straha i zbog slabosti. Poput Ahnefa Ibn Kajsa, Asbega Ibn Nebate i Jahje Ibn Ja'mura, prvog koji je na harfove stavio tačke, i Halila Ibn Ahmeda, osnivača Lingvistike i Metrike, i Mu'az Ibn Muslim El-Haraa, ustanovitelja Morfologije i njima sličnih. Za čije temeljito predstavljanje su potrebni obimni tomovi knjiga. A da ne govorimo o onima koje su nasibije napali oštrim kritikama pa ih proglasili slabima i nisu se pozivali na njih. Tu je na stotine provjerenih hafiza, istaknutih ličnosti upute od šiija Muhammedovog Ehli bejta, čiji spomen su sunije prenebregnule.

Međutim šiijski su alimi govoreći o njima sastavili indekse i bibliografije u kojima se govori o njima. Iz njih prepoznaješ njihovu sposobnost na putu služenja čistom uzvišenom šerijatu. Ko istražuje o njima znat će da su oni primjeri istinitosti i vjerodostojnosti, pobožnosti i zuhda, predanosti Bogu i čistog nijeta u služenju Uzvišenom Allahu, Njegovom poslaniku, s.a.v.a., Njegovoj knjizi, Imamima muslimana i svima njima. Neka nas Allah okoristi njihovim i tvojim berićetom, jer On od milostivih je najmilostiviji.

- Š –

 

[1] Nasuprot svome ustaljenom načinu, Zehebi kada u El-Mizanu govori o Ismail Ibn Ibadu, svrstava ga među Ismaila Ibn Abana Ganevija i Ismail Ibn Abana Ezdija, na taj ga je način zakinuo, neuspjevši reći o njemu ono što je njegovo pravo.

[2] Kao i na 196. stranici, sažetka knjige Džami'u bejani-l-i'lmi.

[3] Ibn Kutejbe ih također spominje u poglavlju o tabiinima u El-Me'arifu, str. 156.

[4] Ibn Adi Kaže: “Prenio nam je Husejn ibn Ali Es-Sekuni El-Kufi, prenio nam je Muhamed Ibn El-Hasan Es-Sekuni, prenio nam je Salih Ibn Esved od E'amaša od A'tije: Rekao sam Džabiru: “Kakav bješe položaj Alija među vama?” On reče: “Bio je najbolji čovjek.” Muhamed Ibn Ahmed Zehebi govreći o Salihu Ibn Ebi El-Esvedu u Mizanu ovo prenosi istim ovim lancem i pored jakog neprijateljstva prema Aliju i nj. potomcima, nije napisao nikakve primjedbe na hadis osim: “Možda je mislio na njegovo vrijeme,” to jest da je najbolji čovjek u svome vremenu.

[5] Iako su riječi “Ali je dobar čovjek” pohvala, ipak u takvoj prilici ono što dostoji reći u znak pohvale Imama, nisu te riječi. Posebno, kada takve riječi budu izgovorene od strane njegovih dušmana. Dakle, reakcija i ljutnja Šerika je bila na mjestu. Ogromna je razlika između riječi ovog emevije nakon što je čuo hvale izrečene o Aliju – Ali je dobar čovjek – i riječi Uzvišenog Allah kada kaže: Moćni smo to učiniti, pa dobri smo mi moćnici. (77:23) I Božijih riječi: Dobar rob! mnogo se kajao. (38:44) Usporedba riječi ovog emevije i Božijih riječi je neumjesna stvar. Jer Uzvišeni Allah, ne reducira govor na Dobar rob, već još kaže, mnogo se kajao. Tako da nema prostora spomenutom odgovoru u Vefejati-l-E'ajanu.

[6] Prenosi ga Taberi, a od njega Zehebi u biografiji Ibad ibn Ja'kuba.

[7] Šu'biju su rekli – kako se navodi u biografiji o Rešidu Hidžriju u Mizanu: “Zašto govoriš o mahanama Alijevih prijatelja kada si od njih sticao znanje?” On reče: “Od koga?” Rekoše mu: “Od Harisa i Sa'sa'a.” On reče: “Od Sa'sa'a koji je bio govornik učio sam hutbe, a od Harisa, koji je bio računovođa, učio sam računati.”

[8] O tome ti je dovoljno ono što je Ibn Hadžer o njemu rekao u trećem dijelu Esabeta, 2/241.

[9] Naravno! Pošteni ljudi su se slagali s tim stvarima, i rado ih ubrajali u sahih hadise. Jedino su se haridžije i nasibije tome protivile. Nakon toga slijedi da je Ahmed Ibn El-Ezher, čije su riječi bez dvojbe argument, rekao: “Bio sam sam sa Abdurezakom kada mi je napamet prenio hadis, da mu je Muamer od Zehrija od Ubejdulaha od Ibn Abasa prenio kako je Poslanik, s.a.v.a., pogledao Alija, a.s., i rekao mu: “Ti si poglavar i ovoga i onoga svijeta, ko tebe voli pa voli i mene, ko mrzi tebe taj mrzi i mene. Tvoj prijatelj, prijatelj je Božiji, tvoj neprijatelj, neprijatelj je Božiji, teško onome ko tebe bude mrzio...” (أنت سيد في الدنيا سيد في الآخرة من أحبك فقد أحبني، ومن أبغضك فقد ابغضني، وحبيبك حبييب الله وبغيضك بغيض الله، والويل لمن أبغضك) Prenosi ga Hakim u Mustedreku 3/128, pa kaže: “Hadis je sahih, po kriterijima oba šejha.”Od toga je i predaja koju Abdurezak prenosi od Muamera od Ibn Nedžiha od Mudžahida od Ibn Abasa da je hazreti Fatima, a.s., rekla: “O Allahov poslaniče, udao si me za siromaha koji nema imetka.” On reče: “Zar nisi zadovoljna time što je Allah pogledao stanovnike zemlje i između njih odabrao dvojicu. Jedan je tvoj otac, a drugi tvoj suprug.” Ja kažem da ovaj hadis prenosi Hakim u Mustedreku 3/129 preko Sarih Ibn Junusa, Ebu Hafsa, E'amaša, Ebu Saliha, Ebu Hurejre (kao merfu').

[10] Nedao Bog da su apsurdne, osim kod Muavije i njegove nepokorne družbe. Nakon toga slijedi ono što je prenio Abdurezak od Ibn Ajine od Ali Ibn Zejd Ibn Džuza'ana od Ebu Nudreta od Ebu Seida (merfu'): Kada vidite Muaviju da mome minberu, ubijte ga.” (اذا رأيتم معاوية على منبري فاقتلوه)

[11] Jer Imam Sadik, a.s., je ubijen 148. godine po H. u 65. godini života.

[12] Jer Imam Dževad, a.s., je ubijen 220. godine po H. u 25. godini života. Pa onaj ko tvrdi da je Abdurezak prenosio od Imama Bakira, a.s,. griješi. Jer Imam Bakir, a.s., je ubijen 114. godine po H. u 57. godini života, dakle 12 godina prije Abdurezakovog rođenja.

[13] Ovo je čudna priča, jer i Ubejdullah i Abdurezak su bili šiije pa zašto bi ijedan od njih odbacivao hadise onog drugog? Čudno. (prevodilac)

[14] To se ispostavlja iz biografije njegovog djeda Sa'd Ibn Dženadeta u prvom dijelu El-Esabe.